Kurbla (kurbl nem., crank eng.) predstavlja pomoćnu alatku koja služi za paljenje automobilskih i kamionskih motora, odnosno predstavlja polugu za ručno pokretanje motora. Kurbla je valjkastog izgleda u obliku šipke od gvožđa i u jednoj ravni je dva puta savijena pod pravim uglom. Kurbla je slična ručici vergla, i na osnovu toga se, u rečniku vozača, često kože čuti rečenica: “Motor je zaverglao” i slično.
Ranije, dok nisu postojali anlaseri (elektropokretači ili elektromotori), sam motor se ručno ili nožno pokretao, okrećući kurblu ili pedalu, i to je bio jedini mogući način da se motor stavi u pogon. Automobil ili neko drugo motorno sredstvo bi se tada izbacilo iz brzine, zatim bi se povukla ručna kočnica i dao bi se kontakt. Vozač bi onda sa prednje strane vozila, u poseban otvor stavio kurblu, u takav položaj da se uzupči sa ležištem. Zatim bi kurblu jako okrenuo više puta, sve dok motor ne bi proradio. Ovaj posao nije spadao u lake poslove, i za njega je bilo potrebno znanje, iskustvo i veština, od strane vozača. Dešavalo se čak i da su vozači povređivali ruke i noge, prilikom rukovanja sa kurblom, u trenutku kada ista počne da se okreće brzinom obrtaja motora.
Veća dužina kurble, kada je slučaj sa biciklima, ne znači i veću snagu, već dužina kurble mora da bude proporcionalna sa dužinom nogu vozača. U praksi se upotrebljava pravilo da za tzv. indoor trke, potrebna dužina kurble iznosi 165 cm, 170 cm za drumske vozače, 175 cm za MTB i Tour de France uspone.
Potreba za kurblom počela je da jenjava pojavom električnih anlasera. Bila je u upotrebi još samo ako se anlaser pokvari, kao i tokom zimskog perioda, kad se motorno ulje koje se nalazi u motoru zgusne. Tada se kurblom napravi prvih nekoliko obrtaja, čime se pripomogne anlaseru. Međutim, SSSR i Francuska su devedesetih godina prošlog veka, uz isporuku svojih automobile, dostavljali i kurblu.
