Kulinarka je na našim prostorima, sinonim za kuvaricu, s’ tim što u ovom imenovanju iste, kulinarka se definiše kao osoba ženskog pola, koja pored svog umeća kuvanja, ima u sebi poseban dar i kojoj svako jelo ispade vešto urađeno, ukusno i izuzetno dobro (kako po ukusu, tako i po izgledu). U našem narodu se za kulinarku kaže da “ni od čega napravi nešto” i da je njen odgovor na pitanje – koliko sastojaka stavlja u jelo koje pravi, najčešće: “ ‘nako” (onako).
Kulinarke retko pri kuvanju mere količinu sastojaka, već sve to rade odokativno, pažljivo birajući začine i slično. U tome su nepogrešivo tačne, a samo jelo po završetku, nema samo dobar ukus, već je i na izgled posebno i lepo dekorisano, ma šta od jela bilo u pitanju. Kulinarke su na našim prostorima izuzetno cenjene, a ranijih godina ih je bilo u mnogo većem broju. Izuzimajući profesionalne kuvarice, danas to nije slučaj. Razlog tome je što je žena kao deo porodice zadnjih decenija postala i poslovna, dok su, ranije, žene po pravilu ostajale kući, bile domaćice, i retko koja od njih je službovala. Naravno, tu se ne sme zaobići i neizostavni talenat (dar) za kuvanje, kao i to da su kulinarke svoje tajne i cake oko kuvanja, vešto “krale” od svojih majki i baka, a dalje ostavljale svojoj ženskoj deci u amanet.
Termin “kulinarke” se danas najčešće sreće kada se radi o novinskim člancima koji sadrže recepte (feljtonima iz novina), u naslovima knjiga recepata, u naslovima časopisa na temu kuvanja, u naslovima internet stranica koja su vezana za kulinarstvo, u naslovima emisija na temu kuvanja i slično. Danas se za profesiju kuvara školuje i neosporno je govoriti o uspešnom znanju i samom umeću školovanih kuvara, ali isto tako ne treba zaboraviti i tradicionalne kulinarke starih vremena i njihove nepisane recepte. Danas se sve više u štampi pojavljuju kuvari sa starim receptima i sve više se konzumiraju tradicionalna (etno) jela, koja se razlikuju od područja do područja.