Kozlac

Kozlac (Arummaculatum, lat.) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Araceae. Biljka je dobila ime od grčke reči aros, koja znači – koristan i latinske reči – maculatus, koja znači – pegav. Svojim najvećim delom raste na području Evrope, severnoj Africi i u zapadnoj i u srednjoj Aziji. Rasprostranjena je na vlažnim i stenovitim zemljištima, kao i u listopadnim šumama.

Kozlac ima neprijatan miris, te na osnovu toga privlači insekte, koji se najčešće upletu u cvet biljke, a prelazeći na drugi cvet, vrše oprašivanje.

Raste u visinu od 40 do 60 cm, ima lep cvet sa jarko narandžasto crvenim plodom. Cvetovi su jednopolni i jednodomi, a lišće mu je prožeto pegama, kopljastog oblika, tamnozelene boje.

Kozlaci imaju plodove u obliku crvenih bobica, koje važe za veoma otrovne. Svi delovi kozlaca su otrovni, jer se sastoje od koniina (otrovne materije).

Trovanje ovom biljkom može dovesti do povraćanja, žeđi, dijareje, aritmije, a u najgorem slučaju mogu dovesti i do smrtnog ishoda.

Korisni sastojci kozlaca se dobijaju isključivo kuvanjem i sušenjem, tako da ova biljka može biti i jestiva.

Naime, kozlac se koristio nekada i kao zamena za skrob. Takođe, mlevenjem kozlaca dobija se tzv. ciparski prašak, od kojeg su se nekada pravili kozmetički preparati (puderi). Međutim, upotreba ovog pudera je dovodila do oštećenja kože, pa se kozlac prestao koristiti u kozmetičke svrhe.

Kozlac se takođe koristi i u narodnoj medicini, u obliku tinktura, u rakija ili u vinu. U narodu se kozlacem leče hemoroidi, bronhhitis, laringitis, faringitis, čir na želucu i crevni kolitis.

Hemijski sastav kozlaca se sastoji od: do 70 % skroba, polisaharida, flavonoida, kumarina, malih količina etarskog ulja, alkaloida, saponin i dr.

Na područjima Balkana, najviše su zastupljeni veliki i tzv. pegavi kozlaci, koji cvetaju sredinom proleća.

U Srbiji je zastupljen najviše u bagremovima, pored reke Nišave, gde raste dva puta godišnje.

Može se istaći, da je u narodu kozlac poznat i pod imenom – Zmijino grožđe.

Na Hilandaru se sa kozlacem pravi preparat koji se koristi u lečenju kancera. Ovaj recept je prema tvrdnjama, potekao iz bugarskog manastira Zograf, a nastavio se praviti samo na Hilandaru. Prema legendi i pričama, sveštenik tamošnji, otac Nektarije, iz bugarskog manastira, svoj recept je preneo na hilandarske monahe, koji su nastavili da prave preparat. Naravno ovaj preparat nema naučnu podlogu niti efikasnot.


Sponzorisano:

Slične definicije