Konkistador – ko su i šta su konkistadori?

Pojam konkistador potiče od španske reči conquistador, što u prevodu znači – osvajač. U prenosnom značanju obuhvata pljačkaše i porobljivače.

Konkistadori su bili španski osvajači (vojnici, pustolovi i avanturisti) koji su tokom 16. veka došli na teritoriju srednje i južne Amerike i tamo na najsuroviji način malteretirali i uništavali starosedeoce.

Konkistadori su stavili pod špansku koloniju vlast, tokom 16. veka. Taj period se u istoriji Amerike nazivao „konkista“ (conquista, šp.), a završen je 1573. godine, i termin je zamenjen sa terminom „pacifikacija“. Pored toga što su bili poznati pre svega po tome što su osvajali srednjoamerička i andska carstva, prvi konkistadori su stigli na Antile (Kubu i Hispaniolu), gde su u periodu od 1494. – 1515. godine pokorili svo lokalno stanovništvo.

Konkistadori su posedovali veoma dobru vojnu opremu, vatreno oružje i čelik. Pored oružja, imali su i veliki broj konja, koji su starosedeocima u samom početku bile nepoznate životinje. Na američki kontinent su doneli kroz svoje pohode, mnogo zaraznih bolesti, najviše virus gripa, koji u to vreme tamo nije postojao. Starosedeoci su umirali od epidemije gripa, a pored gripa doneli su i druge zarazne bolesti, kao što su – tifus, boginje i difteriju. Statistike tvrde da je oko 90 % stanovništva carstva Inka umrlo od posledica pomenutih epidemija. Konkistadori nisu bili uspešni u svim borbama sa starosedeocima. Svoju teritoriju su sačuvali neki od starosedeoca, kao na primer – Mapuče, Het i Tankel (centralna zona Čilea i jug Argentine). Konkistadori su na tim područjima postavili granicu, a pomenute regije su postale deo država, Čilea i Argentine. Konkistadori su uglavnom bili siromašniji plemići, u periodu između 16. i 18. veka i nisu bili zemljoradnici, već vojnici željni slave i u stalnoj potrazi za brzom zaradom.

Najslavniji i najpoznatiji konkistador je bio Hernan Cortes. On je iz svog logora u Veracruzu 1519. godine krenuo u osvajanje Astečkog kraljevstva u Meksiku sa svojih 400 vojnika i već 1521. godine skroz razorio astečku prestonicu Tenochtitlan (današnji Mexico City). Teritorije na obali Pacifika osvaja između 1522. i 1524. godine. Posle toga, Cortes kreće u pohod na Honduras, gde ga prati Cristobal de Olid. Francisco Pizarro je takođe bio jedan od poznatijih konkistadora, koji je zajedno sa Dijegom de Almaorom osvojio kraljevstvo Inka u Peruu. Francisco Pizarro je sa svojih 180 vojnika i 37 konja, 1531. godine krenuo u Peru, iskoristivši međuplemenski rat koji je tada vladao među Indijancima. Zarobio je vladara Inka – Atahualpu i osvojio prestonicu Cuzco, novembra 1533. godine, u čemu mu je pomogao Almagro. 1535. godine, Pizarro je osnovao novi grad – Limu. Iste godine Pedro de Alvadaro, došavši iz Gvatemale imao je za cilj da osvoji Quito, ali su ga saveznici Pizarro i Alvadaro u tome sprečili, i naterali ga da im proda svoju vojsku i brodove. 1538. godine su se Pizarro i Almagaro posvađali, te je izbio građanski rat, u kome je pobedu odneo Pizarro. Međutim, Pizarro nije dugo uživao u svojoj pobedi, jer je ubijen već 1541. godine.

Španci su svoju vladavinu proširili tako što su upućivali brojne ekspedicije iz Perua. Jednu od tih ekspedicija je vodio Sebastian de Belalcazar, koji je morao podeliti vlast sa konkistadorom de Quesadom. Španski dvor je konkistadore zamenio administratorima koji su poslati iz Španije, iz razloga što su bili više posvećeni pronalaženju zlata nego vođenjem svojih kolonija. Konkistadori su bili jako okrutni prema starosedeocima koje su porobili. Neki Španci, kao što je Bartolome de las Casas je branio Indijance od zlostavljanja konkistadora i sve to je objavio u svom eseju iz 1524. godine – „Kratki prikaz o razaranju Indije“ / „Brevisima relacion de la destruccion de las Indias“. Ovaj esej mu je dosta pomogao za uvođenje Novog zakona, na osnovu kojeg su se više štitila prava starosedelaca.

Među najčuvenije konkistadore, njihove osvojene teritorije i vreme osvajanja istih, ubrajaju se sledeći: – Hernan Cortes (Mexico, 1518 – 1522; Honduras, 1524 i Baja California, 1532 – 1536), Francisco Pizarro (Peru, 1509 – 1535), Francisco Vasquez de Coronado (jugozapad Amerike, 1540 – 1542), Diego de Almagro (Peru, 1524 – 1535; Čile, 1535 – 1537), Vasco Nunez de Balboa (Panama, 1510 – 1519), Juan Ponce de Leon (Puerto Rico, 1508; Florida 1513 i 1521), Pedro de Alvarado (Mexico, 1519 – 1521; Gvatemala, 1523 – 1527; Peru, 1533 – 1535; Mexico, 1540 – 1541), Alvar Nunez Cabeza de Vasa (jugozapad Amerike, 1527 – 1536; Peru, 1533 – 1535; Mexico, 1540 – 1542), Lucas Vasquez de Ayllon (istočna obala Amerike, 1524 – 1527), Sebastian de Belalcazar (Ekvador i Kolumbija, 1533 – 1536), Gonzalo Pizarro (Peru, 1532 – 1542), Juan Pizarro (Peru, 1532 – 1536), Francisco Hernandez de Cordoba (Yucatan, 1517), Martin de Goiti (Manila, Filipini, 1570 – 1571), Hernando Pizarro (Peru, 1532 – 1560), Juan de Grijalva (Yucatan, 1518), Gonzalo Jimenez de Quesada (Kolumbija, 1536 – 1537; Venezuela, 1569 – 1572), Miguel Lopez de Legazpi (sever Filipina, 1565 – 1571), Nikolaus Federmann (Venezuela i Kolumbija, 1537 – 1539), Panfilo de Narvaez (Florida, 1527 – 1528), Diego de Nicuesa (Panama, 1506 – 1511), Cristobal de Olid (Honduras, 1523 – 1524), Francisco de Orellana (reka Amazon, 1541 – 1543), Hernando de Soto (jugoistok Amerike, 1539 – 1542), Ines Suarez (Čile, 1541), Martin de Ursua (Peten, Gvatemala, 1696 – 1697), Pedro de Valdivia (Čile, 1540 -1552), Diego Velazquez de Cuellar (Kuba, 1511 – 1519) i Pedro Menandez de Aviles (Florida, 1565 – 1567).

Zanimljiva je činjenica da su pojedini konkistadori izrazili javno žaljenje što su bili uključeni u uništavanje civilizacije Amerike. Jedan od njih je bio Bernal Diaz, Cortesov sledbenik, koji je pad meksičke civilizacije stavio u istu ravan sa padom Troje.