Konjugacija (conugatio, lat) je termin koji se koristi u lingvistici i predstavlja pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči conugatio, što u prevodu znači – povezivanje ili vezivanje.
Konjugacija u oblasti lingvistike predstavlja promenu glagola po licu, broju, načinu, vremenu i rodu.
U biologiji se pomenuti pojam takođe javlja, i predstavlja tzv. sljubljivanje (kod nekih vrsti algi, jednostavni polni proces, koji je sastavljen od stapanja dve ćelije). Termin konjugacije u botanici predstavlja izmenu genetskog materijala između dva istovrsna jednoćelijska organizma.
Konjugacija je i proces razmene gena i genetičkog materijala između bakterija. Ta razmena se vrši uspostavljanjem bliskog kontakta dve bakterije tzv. F pila. Pile nastaju pomoću F plazmida. Pili donora prepoznaju receptore na bakteriji, te se vežu za njih, kada kasnije dolazi do njihove interakcije. Plazmidi se prenose konjugacijom, a takođe se može preneti i ceo bakterijski hromozom. Na primer, konjugacija F+ i F- bakterije daje dve F+ bakterije, odnosno tzv. “ženska” bakterija postaje “muška” bakterija.
U hemiji i biohemiji, konjugacija predstavlja povezivanje velikih molekula (na primer, jednostavnih proteina), sa većim ili manjim molekulima drugih spojeva.
U srpskom jeziku se svi glagoli menjaju po vremenu, broju i glagolskom načinu. Takođe, kao i u većini slovenskih jezika postoje dva različita glagolska oblika: svršeni i nesvršeni glagolski oblik. Glagolski oblici se dobijaju iz dve osnove: infinitivne i prezentske. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na “-ti”, dobijaju se odbijanjem tog nastavka. Osnova glagola koji se u infinitivu završavaju nastavcima “-ći” ili “-sti”, dobijaju se odbijanjem nastavka “-oh”, a pre toga se određeni dati glagol stavi u prvo lice jednine aorista. U naše jeziku, spajanjem osnove i nastavka nastaju jednostavni glagolski oblici, a složeni glagolski oblici nastaju tako što se određenom glagolskom obliku dodaju oblici pomoćnog glagola.
Izrazito razvijeni konjugacijski sastav se može sresti u starogrčkom jeziku, latinskom i nekim od slovenskih jezika.
Latinski jezik je imao četiri konjugacije i mnogo jednostavnih oblika, na primer – u latinskom jeziku, pluskvamperfekt i perfekt, spadaju u jednostavne glagolske oblike.
U engleskom jeziku, konjugacijski sastav je sveden na samo nekoliko glagolskih oblika (jednostavnih).
Nemački jezik ima dve konjugacije, u koje spadaju – jaka i slaba konjugacija.