Konceptualizam predstavlja određen pravac u filozofiji, pojam je latinskog porekla nastao od latinske reči conceptum, koja u prevodu znači – zamisao. Sveobuhvatna definicija konceptualizma glasi da je „konceptualizam doktrina, da primena opšteg izraza na različite oblike označava postojanje mentalnog entiteta koji ublažava primenu“.
Konceptualizam u filozofiji
Filozofija konceptualizam definiše kao pravac između realizma i nominalizma, a po konceptualizmu opšti pojmovi obuhvataju oblike i prave radnje misli i nisu prosti znaci koji se podjednako primenjuju na više objekata. U filozofiji, kroz konceptualizam, pojmovi imaju značaj u intelektu i ne predstavljaju samo prazne znake, nego su bitni i bez njih ljudska spoznaja ne bi bila moguća. Konceptualizam ima svoj značaj i u daljem razvoju filozofije, jer naglašava aktivnu ulogu uma čoveka u procesu stvaranja opštih pojmova. Piter Abelard, srednjevekovni mislilac i filozof je predstavljao osobu čiji je rad klasifikovan kao najviši potencijal u predstavljanju konceptualizma. Njegov stav je negirao postojanje određenih univerzala unutar stvari. U kasnoj modernoj filozofiji, konceptualističke stavove zastupa u najvećoj meri – Hegel.
Konceptualizam u umetnosti
U umetnosti se javlja tzv. konceptualna umetnost, (1960 – 1975) koja predstavlja pravac u modernoj umetnosti, od početka 1960. godine do sredine 1970. godine. Konceptualna umetnost predstavlja težnju umetnika da dematerijalizuje predmet umetničkog delovanja, odnosno umetnik se u konceptu umetnosti koristi netradicionalnim umetničkim materijalima (na primer – polaroid, film, video, body art i slično), te njime objašnjava ideju koja prethodi delu koje je prikazano. Termin konceptualne umetnosti je prvi upotrebio Henri Flint, 1961. godine u jednoj Fluksus publikaciji.
Značenje samog termina se kasnije proširilo na osnovu ulaska grupe Umetnost i jezik (Art and Language), na čijem čelu je bio Džozef Košut. Svoju prvu izložbu, konceptualna umetnost je predstavila 1970. godine, u Kulturnom centru u Njujorku, pod nazivom – Conceptual Art nad Conceptual Aspects. Konceptualna umetnost se naziva još i – Idea Art, iz razloga što su same ideje koje stoje iza određenog dela važnije i od samog završenog dela.
Osnovno gledište konceptualne umetnosti je da umetnost treba da postoji samo u obliku ideje, a ne kao fizički entitet, kao i to da su ideja umetnosti i sama umetnost jedno isto. Nastanak konceptualne umetnosti se vezuje za pokret „Dada“, delo filozofa Ludviga Vitgenštajna i delo Marsela Dišana.
Pokret konceptualne umetnosti je velikom brzinom dobio internacionalne razmere, a prvobitno polazište su mu bili severno – američki i evropski kontinent. Ovaj pokret je predstavljao najširi umetnički pokret u XX veku, a umetnici pokreta su se držali teza da umetnost može biti – pisani tekst ili publikacija koji su predstavljeni u određenom scenariju. Osnovni cilj konceptualne umetnosti je da oslobodi impuls svesti koja bi zbog reference na kompleksnosti stvarnosti mogla postati činioc transmutacije. Ova umetnost nema za cilj da se bavi problemom „prostor- prividnost“ ili „prostor – iskustvo“, već je njen cilj ustvari – fokusiranje kompleksnih i odlučujućih činilaca koji će postati efektivni na jednom tačno ograničenom polju stvarnosti.
U konceptualne umetnike spadaju: Džozef Košut (Joseph Kosuth), Iv Klejn (Yves Klein), Ričard Long (Richard Long), Kejt Haring (Keith Haringh), Pijero Manconi (Piero Manzoni), Sol Levit (Sol Le Witt), Gustavo Agere (Gustavo Aguerre) i drugi. Što se tiče naših prostora, među konceptualne umetnike se ubrajaju – Marina Abramović, Era Milivojević, Zoran Popović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Gergelj Ulkom i drugi.
