Konacija je izraz latinskog porekla, a označava poduhvat, pomišljaj za koji je neophodna odvažnost, sposobnost, velika volja i hrabrost. Generalno, konacija podrazumeva motivaciju, reflekse i realizaciju određenog ponašanja. Ovaj izraz se najviše upotrebljava u psihijatriji i psihoterapiji.
Konacija je sastavljena od konativnih funkcija, a osnovni cilj joj je da određuje ponašanje osobe, sve stabilne osobine i oblike reagovanja. Kod čoveka se konativna psihička funkcija pokreće, kada se čovek, na primer, nalazi u nekoj dilemi pri odlučivanju, rešavanju određenih problema, u kojima su neophodne hrabrost i jaka volja.
U konativne sposobnosti spadaju sve psihičke crte ličnosti, kao što su na primer – agresivnost, upornost, plašljivost itd.
U konativne faktore spadaju normalni i patološki konativni faktori. Normalne konativne faktore karakteriše srednji intenzitet, normalna sugestija, individualizam i samokontrola. Patološke konativne faktore karakteriše smanjivanje sposobnosti adaptacije pojedinca (izražena anksioznost, prisustvo raznih fobija, opsesivnost, depresija i slično).
Kant je pre 200 godina osmislio da su psihičke funkcije sastavljene od tri dela koja se međusobno poklapaju i predstavljaju organizaciju funkcija, i to su: organizacija kognicije, organizacija konacije i organizacija emocije. On je tada, na osnovu razumevanja duhovnog života, na ovaj način predstavio tri dela mozga koja predstavljaju ljudsku psihu.
Prvi deo obuhvata prijem i obradu informacija, odnosno prijem informacija spolja na čula (psihofizika) i grupu gde spadaju pažnja, percepcija, kognitivna obrada informacija. Puno različitih funkcija spada u taj prvi deo koji je posvećen jednom cilju, a to je prijem i obrada informacija.
U drugi deo spadaju – konacija, motivacija, refleksi i realizacija ponašanja. I drugi deo se, takođe, sastoji od velikog broja različitih funkcija i operacija.
Treći deo obuhvata emocije, a Darvin je 1972. godine napisao prvu naučnu studiju o emocijama i o ispoljavanju emocija kod čoveka i životinja i napravio je sa tim prvo empirijsko istraživanje o emocijama. On je smatrao da su emocije – nasleđeno ponašanje, dok za razliku od njega, Mek Dugal sve emocije svrstava u instinkte.
