Komplementarno – definicija i značenje komplementarnosti

Osnovno značenje prideva “komplementaran” je: dopunski, koji služi kao dopuna ili dodatak nečemu. Pojam potiče od neolatinske reči – complementarius. Ovaj pojam se sreće u mnogim oblastima, kao što su slikarstvo, matematika, nauka (biologija i fizika), medicina, oblasti uređenja enterijera i ostalim oblastima.

Komplementarne boje su boje koje, u krugu boja (krug boja po Geteu, 1809. godine), stoje jedna nasuprot druge, koje se dopunjuju i čine harmoniju tonova. Komplementarni kontrast se dobija kada se stave u međusobni odnos dve boje, jedna osnovna sa bojom dobijenom mešanjem druge dve. U prirodi postoje tri primera komplementarnih kontrasta: crvena i zelena – predstavlja najjači postojeći kontrast, plava i narandžasta – predstavlja tzv. „toplo hladni kontrast“, žuta i ljubičasta – predstavlja najegzotičniji komplementarni kontrast. Svaki par kontrasta sačinjava skup tri osnovne boje: crvena – zelena (plava + žuta), plava – narandžasta (žuta + crvena), žuta – ljubičasta (plava + crvena). Crvena, žuta i plava su osnovne boje, a njihovim međusobnim mešanjem dobijaju se izvedene boje: zelena, narandžasta i ljubičasta. U teoriji boja, bela i crna se ne smatraju bojama, već samo predstavljaju prisustvo i odsustvo svetlosti u nijansama. Kada se komplementarne boje upotrebe jedna pored druge, povećavaju im se inteziteti, što ostavlja harmoničan utisak na posmatrača.

Danski fizičar je pomoću pojma „komplementarnost“ objasnio dualitet talas – čestica, odnosno činjenicu da svetlost ima talasne ili svetlosne karakteristike, time što je dokazao da je reč o komlementarnim svojstvima, ne karakteristikama koje se isključuju. Svetlost je dakle, i talasna i čestična.

U biologiji se termin komplementarnosti odnosi i vezuje za interakciju gena (njihovih alela, različitih oblika jednog istog gena), smeštenih na različitim hromozomima. Pri interakciji dolazi do saradnje između gena koji određuju neku kvantitativnu osobinu. Ukoliko osobinu određuju dva gena i svaki od njih stvori dva alela, u F2 generaciji (druga potomačka generacija) se javlja sledeći fenotipski odnos (brojčani odnos između jedinki F2 generacije koji nemaju iste osobine) – 9:7, 9:6:1 i 15:1.

U matematici se ovaj termin upotrebljava za skupove, tako da postoji „komplement skupova“, gde se javljaju i termini – „apsolutni komplement skupa“ i „relativni komplement skupa“.

U medicini je takođe čest izraz komplemenatrnosti, gde postoji i komplementarna (dopunska) medicina, odnosno terapija. Ona podrazumeva dodatan način da se pomogne sebi u cilju ozdravljenja. Postoji verovanje da je ovaj vid lečenja delotvoran, ali se to ne može sa sigurnošću tvrditi, jer ne postoje dokazi po konvencionalnoj zapadnjačkoj medicini. Primeri ove vrste medicine i terapije su najčešći kod biljnih i drugih nutritivnih suplemenata (dodaci u prehrani). Najčešće vrste komplementarne terapije su fizička vežba, joga, fitnes i masaže. Ostali oblici ove terapije obuhvataju niz terapijskih metoda – svetlosnu terapiju, homeopatiju, meditaciju, aromaterapiju, akupunkturu i druge. Stariji oblici komplementarne medicine su poznati kao – tradicionalna medicina. Komplementarne terapije se dele u pet osnovnih kategorija: celokupni medicinski sistemi (naturopatička medicina, tradicionalna kineska medicina, indijski sistem lečenja – aijrveda i homeopatija), medicina telo – um (relaksacija, duhovna vežba i molitva, joga, kineska borilačka veština Tai-Či i aromaterapija), biološki suplementi (vitamini i minerali, biljni lekovi, životinjski ekstrati i probiotici), telesne vežbe (masaža, kiropraktika, japanska terapija masažom – Šiacu, refleksologija i masiranje mekog tkiva – rolfing) i energetska medicina (akupunktura, kanalisanje energije preko dlanova – reiki, terapija dodirom i lečenje na daljinu i bioelektromagnetne terapije).


Sponzorisano:

Slične definicije