Kompetentnost

Kompetentnost je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči competens, koja u prevodu znači – nadležan, merodavan (za nešto). Kompetentna osoba, formalno, predstavlja onu osobu koja je osposobljena za određeni posao, koja je sposobna i stručna u određenoj oblasti.

Kompetentnost se definiše kao sposobnost da se ispune zahtevi posla kojim se određena osoba bavi. U krugovima socijalnog rada, kompetentnost predstavlja relevantno obrazovanje i sposobnost u obavljanju radnih zaduženja, pri čemu se postižu ciljevi socijalnog rada, a sve u skladu sa etičkim kodeksom zanimanja, odnosno profesije.

Kompetentnost se u pravnim naukama odnosi na kapacitet da se razume zahtev ili određeni pravni proces, te da se u tim slučajevima postupi razumno.

Kompetencija zaposlenih

Kompetencija zaposlenih predstavlja sposobnost koju određena osoba pokazuje svojim dostignućima i učincima u poslu ili zadatku koji obavlja, tako da se može reći u ovom slučaju, da kompetencija obuhvata znanje, veštinu i iskustvo.

Cilj kompetencije i njen razvoj obuhvata sticanje, upotrebu i razmenu svih kompetencija zaposlenih koji su neophodni za unapređenje njihovog rada i pružanja usluga. Pojedine profesije su u današnje vreme rade na tome da naglase potrebu obezbeđivanja kompetentnosti svake profesije, da bi se pružio maksimum u njenom obavljanju.

Usavršavanje kompetentnosti obuhvata dva okvira i oni se zasnivaju na kompetencijama. Jedan okvir pripada opštoj praksi, a drugi obuhvata viši, napredni i stručni nivo. U postizanju napretka u bilo kojoj vrsti profesije, prvi (opšti) nivo kompetencije ima za cilj svako dalje kontinuirano usavršavanje.

Jedna od najvažnijih poslovnih aktivnosti je upravljanje kompetencijom zaposlenih (Competency Management) i ona se odnosi na usvajanje razmišljanja da su znanje, veština i sposobnost zaposlenih jedan od glavnih faktora uspeha.

Vrste kompetencije zaposlenih se dele u tri grupe. U prvu grupu spadaju: kompetencije za otkrivanje značenja (Meaning Competences), kompetencija za izgradnju odnosa (Relation Competences), kompetencije učenja (Learning Competences) i kompetencija za sprovođenje promena (Change Competences). U drugu grupu spadaju one kompetencije koje se dele na znanje (Knowlwdge), veštinu (Skill), iskustvo (Experience) i stavove (Attitudes). Treća grupa obuhvata: osnovne kompetencije (Foundational Competences), kompetencije vezane za profesiju (Industry Related Competences) i kompetencije vezane za radno mesto (Occupational Related Competences).

Osnovni alati za upravljanje kompetencijom zaposlenih su:

  • Lični razvojni plan (Personal Development Plan – PDP) – dokument kojim zaposleni predstavlja željeni pravac razvoja u budućnosti;
  • Evidencija usavršavanja (Personal Development Record – PDR) – dokument kojim se evidentiraju sva usavršavanja na kojima je zaposleni prisustvovao;
  • Opis posla (Job Description) – dokument u kojem je opisano određeno radno mesto;
  • Katalog aktivnosti (Activity Catalogue) – dokument koji obuhvata spisak svih aktivnosti koja se obavljaju u preduzeću;
  • Katalog kompetencija (Competence Catalogue) – dokument koji obuhvata spisak svih kompetencija koje su neophodne za izvršavanje svih poslova u okviru preduzeća;
  • Katalog obuka (Training Catalogue) – dokument koji obuhvata spisak svih obuka koje su dostupne na tržištu;
  • Godišnji plan obuka (Annual Training Plan) – dokument koji obuhvata sve detalje vezane za obuku zaposlenih u period jedne godine.