Kolporter

Kolporter je pojam francuskog porekla, koji se na našem jeziku i u konverzaciji označava kao ulični prodavac (koji se uglavnom bavi prodajom sitnica – novina, knjiga i slično). Takođe, ovaj termin se prevodi još i kao – torbar ili tzv. raznosač glasova.

Kada se govori o kolporterima (gledano kroz istoriju), u XVI veku, oni su bili karakteristični za širenje reformacije (čime su kolporteri upravo pomagali), a u XVIII veku, kolporteri su bili od koristi u rasprostiranju slobodoumnih ideja po čitavoj teritoriji Evrope, iz čega se ovaj termini  tumači, pored osnovnog, i kao – “raznosač glasova”.

Kolporteri se mogu sresti i danas, i to su one osobe koje možemo videti da prolaze ulicom, ili stoje na semaforima, ili raskrsnicama, prodavajući najčešće dnevne ili nedeljne novine. Poznati su i po svom uzvikivanju za reklamiranje istih, ponavljajući naslove na novinama i slično, da bi ih što više naroda čulo.

Za kolportere ne postoji određena škola koju bi trebali da završe, već oni mogu biti različitih profila zanimanja i stepena obrazovanja. U najčešću grupu kolportera spadaju studenti ili apsolventi, kojima je ovo predstavlja prihod zarade u vreme studija. Tu su još i nezaposlena lica, pa čak i zaposlene osobe, kojima je kolporterstvo dodatni vid zarade. Mogu se sresti i ljudi sa fakultetskim obrazovanjem, koji nažalost, ne mogu naći posao u struci za koju su se školovali.

Osnovne karakteristike kolportera je da bude nasmejan, harizmatičan, srdačan, servilan i naravno u dobroj kondiciji, jer njihov posao zahteva neprestano stajanje na nogama i zimi i leti. Njihov posao ne određuje vremenski ograničeno radno vreme, i uglavnom je to i do 12 sati dnevno. U većim gradovima se mogu sresti i tzv. “noćni kolporteri”, koji prodaju dnevne novine za naredni dan, i pre nego što ujutru stignu te iste novine do kioska. Oni svoj posao najčešće obavljaju na trgovima gradova, prometnim ulicama tokom noći i sličnim mestima.