Kolokvijalno je pojam (pridev) latinskog porekla, etimološki nastao od korena reči colloquium, koja u bukvalnom prevodu znači – razgovoran, a može se prevesti i kao: svojstven razgovornom, svakidašnjem jeziku, tj. neformalan način izražavanja.
Lingvisti kolokvijalizam definišu kao izraz koji je neformalan ili jezički oblik koji je nekonvencionalnog tipa.
Ovaj tip i stil izražavanja se skoro nikad ne koriste u stručnoj literaturi, pripada svakodnevnom, opuštenijem načinu izražavanja i komunikacije.
Kolokvijalno ponašanje, kao i govor se vidno razlikuju u odnosu na formalno, dostojanstveno i konvencionalno ponašanje ili govor u kojem se vodi računa o gramatičkoj ispravnosti i zvaničnosti.
Kolokvijalni način i stil pisanja upotrebljavaju i obrazovane osobe, ali najčešće u opuštenijim situacijama, neformalnu komunikaciju ili dopisivanje. Izraz “konvencionalna konstrukcija” predstavlja razgovornu konstrukciju, odnosno svakodnevni izraz.
Kolokvijalizam (kolokvijalni govor) i sleng (žargon) su veoma slične forme jezika. Obe ove forme su neformalne i koriste se u govornom jeziku. Međutim, ovakve forme se izostavljaju u primeni zvaničnog pisanog i akademskog govora.
Kolokvijalni govor, kao i sleng se upotrebljavaju najviše da bi se u razgovoru opisala određena pojava ili situacija kroz ustaljene fraze, izraze, metafore i slično. I pored navedenih sličnosti, kolokvijalizam i sleng su dve zasebne forme jezika.
Kolokvijalni govor se vezuje za geografsko područje i samu društvenu klasu, dok sleng (žargon) se naročito vezuje za generaciju (tinejdžere) ili profesiju. Postoji dosta vrsta slenga, kao što su: sportski, ulični, gejmerski (sleng korisnika video igrica) itd.
Žargonski jezik se smenjuje sa generacijama i prelazi granice geografskog područja. Obzirom na to, na primer, u našem jeziku se mogu naći žargonski izrazi iz stranih jezika, ali ne i kolokvijalni govor.
Kolokvijalni govor pripada i svojstven je svakodnevnoj jezičkoj komunikaciji, sa detaljima koje nisu književne i gramatički su neispravne, pa se na osnovu toga kolokvijalni govor ovog tipa uglavnom vezuje za nedovoljno obrazovane osobe. Svakako je bitna jedna činjenica, a to je da se kolokvijalni govor vezuje za svakodnevnu, brzu i razgovornu komunikaciju, te se razlikuje od književne forme komunikacije, koja ipak zahteva viši stepen obrazovanja.
