Kohabitacija – šta znači kohabitirati?

Reč kohabitacija vodi poreklo od latinske reči cohabitatio, što u bukvalnom prevodu znači – „živeti zajedno“/ zajedničko stanovanje / život udvoje; polni snošaj, dok u prenesenom značenju objašnjava saradnju uprkos suprostavljenim stavovima.

Kohabitacija predstavlja pojam koji se odnosi prevashodno na dogovor dve osobe, koja nisu u krvnom srodstvu, da žive u zajednici, često kao deo seksualne ili emotivne veze. Ovaj termin takođe, u užem smislu, označava i odnos među osobama koje nisu u formalnom braku, već su u tzv. vanbračnoj zajendici.

Kohabitacija u politici

U politici, ovaj termin se često upotrebljava i predstavlja situaciju do koje se dolazi kada predsednik jedne države i premijer iste, ne pripadaju istoj političkoj stranci, a obavljaju poslove zajedno. Za razliku od velike koalicije, kohabitacija nije posledica koalicionog sporazuma, već razultat ustavno političkog procesa u određenoj državi, tj. parlamentarnih izbora.

Kohabitacija doprinosi i političkoj stabilnosti, do koje se dolazi samo u slučaju da vlada saradnja između dve političke stranke, gde se najčešće prave kompromisli, iz razloga što svaka stranka ima svoje stavove.

Kohabitacija nastaje u sistemima gde izvršnu vlast dele predsednik jedne države i šef Vlade, odnosno premijer države, sa jednakim pravima. U ustavnim monarhijama, koje su ranije postojale, predsednik jedne države je svoju izvršnu vlast temeljio uglavnom na tradiciji i naslednom pravu, a šef države je bio biran i odgovoran parlamentu. Danas se kohabitacija javlja u tzv. polupredsedničkom sistemu, gde šef vlade svoj legitimitet zasniva na temelju parlamentarne većine, dok se predsednik države bira po volji građana, na neposrednim izborima.

Kada se govori o kohabitaciji, za najčešći primer se uzima Republika Francuska, u kojoj je od 1958. godine prisutan polupredsednički sistem (tzv. „Peta republika“) i u kojoj su stranke podeljene na levice i desnice. U Francuskoj se tri puta do sada dogodila situacija, u kojoj su predsednik države i premijer pripadali suprotnim strankama. Prva kohabitacija je bila od 1986. – 1988. godine, u zajedništvu Mitterand – Chirack, a nastala je za vreme prvog mandata predsednika Francoisa Mitteranda (socijaliste), kada je pobedila degolistička desnica Jacquesa Chiraca, budućeg premijera. Druga kohabitacija je zabeležena od 1993. – 1995. godine, koja je nastala kada je na drugim parlamentarnim izborima za vreme Mitterandovog drugog mandata pobedila degolistička desnica na čelu sa Edouardom Balladurom, budućim premijerom. Treća kohabitacija u Francuskoj je zabeležena između Chiraca i Jospina, u periodu od 1997. – 2002. godine, kada je za vreme prvog predsedničkog mandata Chiraca, pobedila na parlamentarnim izborima socijalistička levica na čelu sa Lionelom Jospinom, budućim premijerom Francuske.

Kao primer političke kohabitacije se može uzeti i Ukrajina, nakon propasti tzv. narandžaste koalicije, kada je od 2002. – 2007. godine, predsednik Ukrajine Viktor Juščenko delio vlast sa premijerom Viktorom Janukovičem.

Primer kohabitacije na prostoru republike Hrvatske se javlja u vreme kada je za predsednika države bio izabran Stjepan Mesić, levičar, a za premijera Ivo Senadar, desničar. Što se tiče Srbije i njene političke scene, termin kohabitacije se u skorije vreme nije koristila, samim tim što su i predsednik države i premijer pripadali istoj političkoj stranci, vođeni istim političkim idealima. Slučaj kohabitacije u Srbiji se javio u periodu prvog mandata predsednika države Borisa Tadića, koji je pripadao Demokratskoj stranci (DS), dok je premijer tada bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije (DSS).

Kohabitacija svakako doprinosi političkoj stabilnosti i kontroli, samo u slučaju da dve suprostavljene stranke sarađuju, dok u suprotnom dolazi do političkih tenzija, kao i tenzija u samom društvu. Zanimljiva činjenica je ta, da u Grčkoj, najpopularnije političke stranke godinama odbijaju da naprave kohabitacionu Vladu.


Sponzorisano:

Slične definicije