Pod pojmom kirije se podrazumeva stanarina, odnosno naknada u novcu za prebivalište u tuđem stanu, kući, ili sobi, i predstavlja osnovni uslov za korišćenje smeštajne jedinice. Ovaj pojam se upotrebljava i kada se govori o najamnini (generalno); zakupu zemljišta, arendi; prevozu stvari vlastitim vozilom (tzv. kirijanje); vozarini; porezu i dažbini.
Kirija predstavlja iznos koji se plaća zakupodavcu za korišćenje stana. Ukoliko ugovorom nije drugačije naznačeno, uglavnom se plaća na polugodišnjem nivou (od 6 meseci), samo u slučaju kada je korišćenje dato na više od jedne godine. Visina zakupnine se određuje ugovorom i ne sme se menjati, ukoliko je ugovor zaključen na određeno vreme. U slučaju kada je ugovor zaključen na neodređeno vreme, zakupodavac ima pravo da preti otkazom, ukoliko zakupac ne prihvati povećanje kirije, poštujući otkazni rok. Međutim, zakupac nije dužan da prihvati zahtev za povećanje kirije, čemu je alternativa – raskid ugovora.
Zakupodavac je dužan da plaća porez na zakup, državi (najčešće je to u visini od 20 % od iznosa jedne kirije). Postoje i slučajevi, kada se (ukoliko je to ugovorom određeno), obaveza plaćanja poreza prebacuje na teret zakupca, ali ne u potpunosti. Što se tiče plaćanja tzv. “režija”- plaćanja računa za struju, vodu, grejanje, telefon, televiziju itd. – sve te obaveze idu na teret zakupca. Zakonodavac najčešće ugovorom obavezuje zakupca da mu redovno i na vreme (do određenog datuma u mesecu), dostavlja dokaze o plaćenim računima, odnosno njihove fotokopije.
Stan se zakupcu izdaje u ispravnom stanju, te je zakupodavac dužan da ga u takvom stanju i održava tokom trajanja zakupa. Ovo se uglavnom odnosi na veće popravke, kao što su struja, vodoinstalacije i slično. Međutim, ukoliko štetu kojim slučajem napravi zakupac, dužan je da pomenuto reguliše o svom trošku. S’ tim u vezi, podrazumeva se da je zakupac stana dužan da blagovremeno, pre napuštanja stana, zakupodavcu ostavi stan u prvobitnom stanju, odnosno u stanju kakav je bio, kada se zakupac uselio u njega.
