Kibernetika je pojam grčkog porekla, proistekao od grčke reči kybernetes, što u prevodu znači – pilot, onaj koji upravlja brodom i slično), a podrazumeva nauku o upravljanju koja je oslonjena na teoriju informacija, razvoj modela komunikacija, kao i prenošenja i upravljanja informacijama. Za razliku od empirijskih nauka, koje su posvećene materijalnoj formi, kibernetika se poistovećuje sa organizacijom i komunikacijom kod celina.
Kibernetika se, kroz vreme, razvijala na različite načine, u zavisnosti od zemlje do zemlje. Na Zapadu (u zemljama severoatlanske alijanse), kibernetika se na neki način spojila sa opštom teorijom sistema i sve struke su se spojile u jedno (informatika, umetna inteligencija ili neuronska mreža). Na Istoku je, u početku, kibernetika važila za „buržoasku kvazinauku“ (samo sa stanovišta ideoloških razloga). Prihvaćena je tek oko 1950. godine, da bi na kraju postala disciplina za mnoge struke koje su se osamostalile.
Matematičar Norber Wiener je još 1948. godine tvrdio da je „kibernetika nauka o upravljanju i komunikaciji u složenim dinamičkim sistemima“. Fizičar Heinz Von Foester je dao, takođe, doprinos primeni kibernetike (na području istraživanja ljudi i društvenih sistema). Generalno, pojam kibernetike ima i šira značenja, kao što su sistemi kontrole mašina; nauka koja se bavi opštim zakonima upravljanja (u privredi, društvu itd.), sve to uz primenu infarmacione tehnologije, tj. kompijutera. Sa stanovišta JUS I.A0. 010, kibernetika podrazumeva disciplinu kojom su vezane teorije i istraživanja komunikacija i upravljanja u živim organizmima i mašinama. Sistem kibernetike predstavlja sistem upravljanja, a ta upravljanja definišu aktivnosti usmerene ka određenom cilju. U tim sistemima, događaji su određeni vrednostima koje definišu sistem stanja, i zbog toga informacija mora uvek da bude relevantna u odnosu na događaj koji se očekuje. Razmena informacije između sistema, podsistema i elemenata predstavlja komunikaciju. Sve povratne veze se razlikuju i po toku i to u slučaju unutar nekog sistema ili podsistema ili se vezuju za rad više sistema ili podsistema. Na osnovu toga se izdvajaju povratne veze i indirektne povratne veze.
Osnovna obeležja sistema kibernetike su:
- kvantitet objekata sistema,
- broj procesa koji čine objekte sistema,
- broj atributa entiteta,
- međusobne interakcije i
- stepen organizacije.
Kibernetika psihoterapije
Prva škola kibernetike psihoterapije, na našim područjima, je registrovana početkom 1990. godine, u Hrvatskoj (Zagrebu), na katedri Psihijatrije, Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Osnivanje same škole je imalo osnovu vizije i svih aktivnosti koje je izučavao Prof. Graham Barnes iz Švedske. Suština kibernetike psihoterapije je zasnovana na putu od epistemologije („kako znamo ono što znamo“) do ontologije („biće koje zna i koje je poznato“) i sve to ide kroz hermeneutiku („kako ovaj način mišljenja razume drugo biće koje misli i zna“). U kibernetici psihoterapije, akcenat se stavlja na terapeuta i pacijenta, a veliki uticaj i doprinos na ovu metodu psihoterapije su imali Gregory Beatsom, Milton Erickson i drugi.
