Kalifat je pojam arapskog porekla, nastao od arapske reči hhalifah, što u prevodu znači – nasleđe, zvanje, vlast. Kalifat podrazumeva titulu islamskih vlastodržaca koji stoje na čelu islama. U politici svih islamskih država, kalifat predstavlja oblik vlasti. Kalifu bira narod ili njegovi predstavnici. Kalifat se koristio i u Kuranu da uspostavi ulogu Adama kao predstavnika Boga na Zemlji, kao i to da potvrdi da je uloga čoveka da bude kalifa ili namesnik Alahu.
Sam početak razvoja kalifata karakteriše to što su kalife bile birane, a stanovale su u Medini, Damasku, Bagdadu, Kairu i Carigradu. Tako su, na primer, u Carigradu svi turski sultani bili ujedno i kalife, sve do marta 1924. godine kada je Narodna skupština u Angori ukinula kalifat. Kalifa je poznat i pod nazivom – Amir el Muminin, što znači – zapovednik vernika.
Prvi kalifat je bio tzv. Pravedni kalifat (632 – 661) i u sebi je sadržao elemente neposredne demokratije. Njega su s’ početka vodili Muhamedovi učenici i porodica, kao nastavak sistema u religiji koji je on napravio. Posle perioda Pravednog kalifata, sve do 1924. godine, kalifatima su vladale dinastije. Omajadska dinastija je bila prva, a poslednja je bila Osmanska dinastija. Islamska država u Iraku i Levantu je 2014. godine proglasila sebe za kalifat i imenovala je Abu Bakra el Bagdadija kao svog kalifu. Muslimani sunitskih zajednica izabrali su Abu Bakra za svog kalifu, a šiitska zajednica je imala za vođu i kalifu – Alija (zeta i rođaka Muhameda). U istoriji muslimanskog sveta dolazilo je do sukoba ove dve zajednice, kao suparničkih kalifa.
Jedni od najznačajnijih i najpoznatijih kalifata bili su sledeći:
- Omajadski kalifat (661 – 750) – Kada je Omajadksa dinastija bila pod vlašću, kalifat je pokrivao mnoge teritorije, uključujući i Kavkaz, Transoksijaniju, Sind, Magreb i Pirinejsko poluostrvo, te se smatrao za peto najveće carstvo u istoriji. Ovo carstvo je bilo podeljeno na provincije, a svaka pokrajina je imala svog guvernera, koji je bio izabran od strane kalife. Omajadsku dinastiju nisu podržali svi muslimani, te je dolazilo do pobuna protiv Omajada i podelama između njih;
- Abasidski kalifat (750 – 1517) – Vlast od Omajada je 750. godine preuzela Abasidska dinastija i oni su učvrstili islamsku vladavinu i bitno uticali na intelektualni i kulturni razvoj Bliskog Istoka;
- Fatimidski kalifat – on je obuhvatao veliki broj arapskog sveta i pripadao je ismailitskom šiitskom kalifatu. Prvobitno sedište je bilo Tunis, a kasnije Kairo (Egipat), od 969. godine. Vođe dinastije su bili ismailitski imami;
- Almohadski kalifat (1147 – 1269) je osnovan u XII veku i bio je marokanski berberski muslimanski pokret. Ovaj pokret je započeo Ibn Tumart Masmuda;
- Osmanski kalifat (1453 – 1924) pripada periodu od XV veka, kada su kalifate preuzeli Turci Osmanlije na čelu sa Mehmedom Osvajačem. Poslednji kalifa iz Osmanske dinastije bio je Abdul Medžid II. Kalifat je ukinut 03. marta 1924. godine od strane prvog predsednika Republike Rurske – Mustafe Kemal Ataturka. Kalifat je sve do 2014. godine bio neaktivan.
- Sokoto kalifat (1804 – 1903) je predstavljao islamsku duhovnu zajednicu u Nigeriji u kojoj je vođa bio Šeh Osman dan Fodia. Ovaj kalifat je osnovan u period fulanskog rata na početku XIX veka i predstavljao je jedno od najmoćnijih carstava u subsaharskoj Africi;
- Šerifatski kalifat – je predstavljao arapski kalifat koji je nastao od strane Hadžaza 1924. godine, na mesto Osmanskog kalifata;
- Kalifatski pokret (1920) je predstavljao pokret za odbaranu Osmanskog kalifata i proširio se širom britanskih kolonija. Vođe su bili Mevlana Muhamed Ali, njegov brat Šavkat Ali, Abu el Kalam Azad, Muhtar Ahmed Ansari i advokat Muhamed Džan Abasi.
- ISIL kalifat (1924) je osnovan od strane grupe Al Kaida u Iraku i za kalifu je izabran Abu Bekrom el Bagdai, koji je uzeo ime – Ibrahim;
- Ahmedijski kalifat je nastao nakon smrti osnivača Ahmedijske muslimanske zajednice – Mirze Gulama Ameda. Njegov naslednik je Mirza Masrur Ahmet Kalifatul Mesih V, koji živi u egzilu, u Londonu i ima oko 10 – 20 miliona sledbenika u raznim zemljama.
