Kalibracija (calibration, eng.) je reč engleskog porekla i u osnovi označava – umeravanje, odnosno podešavanje mernih instrumenata, čak se koristi i u značenju „udešavanja nečega prema određenoj meri“. Definicija kalibracije objašnjava da je ona skup operacija koje pod određenim uslovima stvaraju odnos između vrednosti mernog instrumenta, vrednosti koje predstavlja materijalizovana mera, referentni materijal ili vrednosti koje realizuje standard merenja.
Podrazumevano je da svaki merni instrument mora da se održava, servisira i podleže redovnim tehničkim pregledima, čak i u slučaju da nije pokvaren. Vremenom, kao i korišćenjem instrumenata, karakteristike istih se zbog starenja komponenti ili pogrešne upotrebe degradiraju, i samim tim, umanjuje se pouzdanost merenja rezultata. Na primer, kod složenih elektronskih mernih nstrumenata, merenje parametara je međusobno povezano na potpuno nepredvidiv način, što znači da se očekuje da tačnost merenja instrumenata bude ograničena na određeni vremenski period. Iz tog razloga, za skoro sve proizvođače elektronskih mernih instrumenata, rok važnosti tačnosti merenja za pojedine parametre je data za period od najviše dve godine. Sve indukovane promene se ne mogu izbeći, mogu biti na vreme otkrivene, matematički ispravljene i prilagođene za kalibraciju.
Osnovno značenje ove engleske reči je – umeravanje, ali u većini slučajeva označava i neke druge aktivnosti koje nisu umeravanje, kao na primer termin – „baždarenje“. Baždarenje je pojam koji je ranijih godina često bio upotrebljavan i odosio se pre svega na overavanje merila u zakonskom području.
Prema definiciji Međunarodnog meriteljskog rečnika (JCGM 200 : 2008), umeravanje predstavlja radnju kojom se pod određenim uslovima uspostavlja odnos između vrednosti veličine sa mernim nesigurnostima i ti se podaci upotrebljavaju za uspostavljanja odnosa za dobijanje mernog rezultata. Umeravanje se sprovodi merilima koja služe kao referenca za utvrđivanje vrednosti veličina i merne nesigurnosti za dodelu mernih rezultata druge veličine iste vrste. Laboratorije koje vrše umeravanja, nazivaju se kalibracijskim laboratorijama.
Pojedine instrumente pre puštanja u pogon treba postaviti na poseban način, kako bi se uopšte i moglo sprovesti merenje. Tada se u kolokvijalnom govoru često koristi termin – da „instrument kalibrira“. Međutim, ovaj način postavljanja instrumenata u rad ne pripada kalibraciji, obzirom na to da nema uspostavljanja nikakvog odnosa između vrednosti veličine sa mernim nesigurnostima. Pri takvom postavljanju se koriste odgovarajući sertifikovani referentni materijali, ali se ni tada ne radi o kalibraciji, već o nužnom postupku postavljanja instrumenata u rad, kako bi se on mogao pripremiti za merenja, koja će doneti odgovarajuće rezultate.
U Međunarodnom meriteljskom rečniku se posebno ističe, da pojam umeravanja (kalibracije) ne treba mešati sa ugađanjem mernog sastava, koga pogrešno nazivaju „samoumeravanje“ (self calibration), kao ni sa „overavanjem umeravanja“ (verification of calibration).
