Jurisdikcija (jurisdiction, lat.) je pojam latinskog porekla, nastala od dve latinske reči: jus, juris što znači – pravo i reči diction, što znači – govoriti. Jurisdikcija predstavlja sinonim za pravosuđe, sudstvo i nadležnost.
Jurisdikcija se definiše kao nadležnost jednog suda da sudi određenu stvar na osnovu predmeta ili na osnovu određene teritorije.
Rimsko pravo, pojam jurisdikcije predstavlja kroz funkciju i rad sudije i magistrate, koji su se sastojali u upoznavanju stranaka sa pravnim normama koje bi bile primenjene na predmet koji je plasiran pred magistrat.
Po difoltu, osnovni sud sadrži jurisdikciju kao predmet i nadležnost and svim građanskim (lokalnim) parnicama, dok okružni sud ima zadatak da odlučuje o žalbama na presude osnovnih (prvostepenih) sudova. Takođe, sudovima se dodeljuje jurisdikcija na osnovu teritorije, a obzirom na to osnovni sud određenog grada ima nadležnost samo i isključivo u tom gradu. Jurisdikcija državne vlasti na njenoj teritoriji podrazumeva da prava i obaveze države deluju u određenim stvarima na svojoj teritoriji.
Univerzalna jurisdikcija se u međunarodnom krivičnom pravu upotrebljava u slučaju kada određene države propisuju proširenje primene sopstvenog krivičnog prava na osnovu principa koji je univerzalan i ne zahtevaju da se počinilac međunarodnog krivičnog dela nalazi na njihovoj teritoriji. Belgija i Španija su zemlje koje su predviđale primenu ovog principa, ali je Belgija odustala od istog 2004. godine. U Nemačkoj je primena ovog principa relativizovana procesnim odredbama, a u početku je bila propisana za mali broj dela.
