Pojam intelektualno potiče od latinske reči intellego, što u prevodu znači – uvideti, razmotriti, zamišljati, odnosno – umno, duhovno (intelektualno). Intelektualizam je učenje koje sagledava sve problem kao racionalne i intelektualne, a vezani su za etiku, politiku, umetnost, religiju i slično.
U najširem smislu, intelektualac predstavlja osobu koja se od ostalih ističe obrazovanjem, inteligencijom i intelektualnim sposobnostima, dok u užem smislu, intelektualac predstavlja osobu koja vrši određeni intelektualni rad, čime uživa ugled i autoritet.
Đuro Šušnjarić, filozof i sociolog razlikuje tri tipa intelektualaca, a to su: tzv. neutralni tehničar koji prikuplja i klasifikuje činjenice; tzv. socijalni filozof koji predstavljaju kritičare u društvu i tzv. kritički intelektualci. Naime, intelektualci po Šušnjariću moraju biti zrele ličnosti koji se ne ograničavaju na poznavanje stvari, već bude u okolini čula za otkrivanje novih znanja.
Pored znanja i obrazovanja, intelektualci moraju biti moralno čvrsti, da bi izbegli sve moguće napade protivrečne okoline. Intelektualac stalno ispituje svoje vrednosti, što dovodi da budu uvek na dostojnom intelektualnom nivou. Oni se bore protiv jednostranog ideološkog i dogmatskog shvatanja sveta, otvarajući put za nova rešenja. U pojedinim slučajevima, intelektualci se vode kao posebna društvena grupa ili sloj, kada se u tom slučaju koristi sveobuhvatni pojam – inteligencija.
Intelektualna svojina
Intelektualna svojina (intellectual property, engl.) predstavlja predmet zaštite intelektualnih prava, koja se satoje od autorskih prava, prava srodna autorskom pravu i prava industrijeske svojine. Intelektualna prava deluju prema svima. Autroska prava štite određeno autorsko delo (knjige, brošure, muzička i umetnička dela), kao i dela srodna autorskom pravu. Pravo industrijske svojine sastoji se od – pronalazaka (patenata), industrijskog dizajna, žiga i slično. U savremenim i modrenim društvima razvijeni su različiti pravni mehanizmi za zaštitu intelektualne svojine, a većina tih principa zaštite su nastala krajem XVIII veka.
Većina zakona o zaštiti intelektualne svojine su u skoro svim zemljama ista, razlikuju se samo u detaljima. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) je sa sedištem u Ženevi, a posluje kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija.
