Insinuacija je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči insinuation, što u prevodu znači – podmetanje, podvala, aluzija iz zle namere, zlobna izmišljotina. Termin “insinuirati” je potekao od latinskog glagola insinuare, što znači – podvaliti, podmetati, klevetati, navesti i sl.
Pojam insinuacije se može najjasnije pojasniti na primeru funkcionisanja jedne države, njene politike i pravnog sistema, na osnovu kojeg se otkriva i ustanovljava istina, a preko nje i vrednosti, iskustva i okolnosti. Potreba za insinuacijom u društvu se javlja kada država ne reaguje na određene oblasti i kada ta ista država postaje ona koja nema jasno određen pravni sistem. Stanovništvo tada postaje sklono insinuacijama, a takođe i zadovoljstvu i koristima koje mogu dobiti iz insinuacija. Insinuacija se tada poistovećuje sa tračevima, ogovaranjem, podmetanjem i sl.
Insinacije se mogu sresti i u sferi novinarstva, na primer – kada sagovornik koji daje određeni intervju, demonstrativno prekida isti, u slučaju da novinar iznosi mnogo insinuacija koje su negativne na račun sagovornika (podmetanja izmišljenih priča, laži itd.).
U pravnim naukama, insinuacija se predstavlja kao predavanje određenog akta putem sudskih organa, tako da u pravu postoji “insinuacioni termin”, koji podrazumeva rok za proglašavanje presude.
U svakodnevnom životu, termin insinuacije možemo naći kroz mnoštvo primera. U toku razgovora, ako želimo da sagovornika ubedimo u nešto, a u tome ne uspevamo, onda se često koristi insinuacija, kao poslednji pokušaj da sagovornik poveruje u razgovor i temu o kojoj se priča, čime ga vešto i smišljeno u to uvodimo, upravo insinuacijom. Sreće se i izraz – “insinuirati se”, a on podrazumeva cilj osobe da se nekome dodvori, odnosno žargonski rečeno – “da mu se uvuče pod kožu”. Svi ovi termini vezani za insinuaciju se najčešće ističu u obliku pitanja, primedbi, a neretko se insinuacija ispoljava kao negativan kontekst, sa ciljem da se optuži suprotna strana, odnosno da joj se nešto podvali.
