Inhibicija je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči inhibitio, koja u prevodu znači – sprečavanje, kočenje. Ovaj pojam je veoma složen i ima višestruku primenu. Prema definiciji, inhibicija objašnjava usporavanje, odnosno sprečavanje određenog mentalnog ili fiziološkog procesa. Generalno se razlikuju tri vrste inhibicije: retroaktivna, proaktivna i recipročna.
Socijalna medicina inhibiciju objašnjava u međusobnom sukobljavanju dva procesa koja nisu saglasna, dva motiva ili akta koja mogu biti prouzrokovana unutrašnjim ili spoljašnjim dražima.
Pravo inhibiciju objašnjava kao zabranu višeg suda da po određenoj stvari utiče na to da postupak bude zaustavljen u nižem sudu.
Inhibicija u psihologiji
Psihologija inhibiciju objašnjava kao normalno ili patološko ograničavanje ega. Frojd je utvrdio pet važnih funkcija ega koje su potčinjene inhibicijama. U to spadaju – seksualna frustracija, motorika, ishrana, socijalne aktivnosti i specijalizovane inhibicije (na primer – grčenje prstiju).
Inhibicija se javlja aktivnim delovanjem nervnih centara čoveka i kada ovaj proces deluje dolazi do toga da osoba usporeno govori, misli i usporena je u obavljanju određenih aktivnosti.
Moderna psihologija inhibiciju definiše kao proces zaustavljanja određenog sadržaja u svest.
Intelektualna (tzv. akademska) inhibicija predstavlja nemogućnost da se uči i pamti, ne uzimajući u obzir intelektualne sposobnosti pojedinca. Na ovu vrstu inhibicije u velikoj meri utiče podsvest kao rezultat straha od preuzimanja određene odgovornosti.
Inhibicija se predstavlja i kao sposobnost zaustavljanja impulsivnih odgovora i ona je jedna od ljudskih egzekutivnih funkcija koja utiče na planiranje, predviđanje i postavljanje ciljeva kod pojedinca.
Inhibicija praktično blokira ponašanje i time menja reakciju za bolju reakciju koja se prilagođava određenoj situaciji. Model samoregulativnog ponašanja u kojem je inhibicija neophodna je osmislio Dr Rasel Barkli. Po njemu, slaba inhibicija se plasira na tri različita stepena, a to su:
- motorni stepen – iskazuje se u otežanom posvećivanju pažnje;
- bihevioralni stepen – plasira se kroz impulsivna ponašanja koja je nemoguće zaustaviti i
- stepen pažnje – plasira se u otežanom posvećivanju pažnje.
Bihevioralna inhibicija je najčešća u detinjstvu kada postaje problem, a karakteriše je pojačana suzdržanost u ponašanju, tj. preterana inhibicija. Detetu sa ovakvim problemom bude teško da upoznaje nove osobe, nova mesta, predmete i u osnovi ovakvo dete će izbegavati društvo.
Takođe, i bolesti zavisnosti (na primer – alkohol i droga) mogu veoma uticati na inhibiciju. Alkohol generalno utiče na inhibiciju, može je izmeniti, a samim tim je to i razlog što se zabranjuje vožnja u alkoholisanom stanju.
