Inhalacija je termin latinskog porekla, od latinske reči inspiratione, koja u prevodu znači – udisanje, a tumači se kao udisanje lekovite pare ili gasova, koji se razvijaju iz posebnih tečnosti (bilo prirodno ili pod nekim uticajem).
Inhalacija je termin koji je dosta star i potiče još od davnina, naročito je vezan za kućne uslove, kada su ljudi rešavali upale gornjih disajnih puteva, upravo inhalacijom.
Takođe, inhalacija prema definiciji obuhvata svako udisanje lekovitih plinova, pare ili gasova koji nastaju prirodnim putem ili pod uticajem zagrevanja, sa ciljem lečenja sluzokože nosa, grla ili dušnika.
Inhalacija je namenjena za ispoljavanje lokalnog ili sistemskog dejstva.
Razlikuju se više vrsta inhalacija, a bitno je istaći da inhalacija nije samo proces koji se obavlja u zdravstvenim ustanovama, nego se čak i parenje lica ili nosa (na primer, čajem od kamilice) smatra inhalacijom.
Inhalacije se razlikuju po kriterijumu primenjivanja. Na osnovu toga, asmatičari svakodnevno moraju da se inhaliraju koristeći posebne pumpice ili nebulizatore.
Nebulizatori predstavljaju instrumente za sprovođenje inhalacije i koriste se kako bi se medikamenti (lekovi) koji se nalaze u tečnom stanju pretvorili u aerolos, koji se udiše. Inhalacija omogućava da brzo i lako razne vrste lekova dospevaju do najstarijih delova pluća ili sinusa.
Inhalaciju najčešće primenjuju oboleli od bronhitisa, astme, kašlja, alergija itd., a takođe nije škodljiva ni sasvim zdravim osobama.
Preparati za inhalaciju se dele na:
- tečne preparate za inhalaciju
- tečne preparate za raspršivanje
- preparate za inhalaciju pod pritiskom i sa dozatorom
- praškove za inhalaciju
Tečni preparati za inhalaciju podrazumevaju tečne supstance koje su lako isparljive ili rastvore lekovitih supstanci koji su vodeni ili uljani i oni se primenjuju u obliku pare. Primena se manifestuje tako što se ove supstance dodaju u vruću vodu i inhalira se nastala para.
Tečni preparati za raspršivanje, tzv. nebulizacije predstavljaju vodene rastvore, suspenzije ili emulzije, a primenjuju se pomoću nebulizatora (raspršivača) koji se pretvaraju u nebule (magle, smeše tečnosti u vazduhu).
Pacijent udiše lek pomoću maske za lice ili nastavka za usta, i sasvim normalno diše. Preparati za inhalaciju pod pritiskom i sa dozatorom predstavljaju rastvore, suspenzije ili emulzije koji su upakovani u specijalne boce koje su pod pritiskom i imaju odgovarajući ventil za doziranje.
Praškovi za inhalaciju predstavljaju čvrste oblike lekova koji se primenjuju uz pomoć inhalatora, odnosno raspršivača za suvi prašak.
Inhalacija predstavlja udisanje lekovitih sastojaka koji se nalaze u vidu pare, koja dospeva u organizam.
Samo dejstvo procesa inhalacije zavisi prevashodno od uređaja kojim se ona vrši, a prosečna delotvornost leka koji se inhalacijom unosi u organizam je četiri (4) sata.
