Infiks je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči infixus, koja u prevodu znači – usađen. Infiks je termin vezan za gramatiku, a predstavlja deo afiksa (dodatka na reč), odnosno morfem koji se umeće u sredinu korena određene reči. Prefiks predstavlja morfem koji se stavlja ispred korena reči, a sufiks iza korena određene reči. Postoje razni primeri infiksa, među kojima i: severoistok, plavokosa, romanopisac, volovi, rodonačelnik itd.
U srpskom jeziku, infiksi mogu biti gramatičke i tvorbene morfeme, međutim češće nastaju upotrebom gramatičke morfeme (na primer – reč: gradovi). Prefiksi se koriste isključivo u tvorbi reči, sufiksi se koriste u fleksiji i tvorbi reči, a infiksi samo u fleksiji. Da bi se pronašao infiks u određenoj reči, potrebno je razlikovati gramatičke od tvorbene morfeme. Naime, kod reči “gradovi”, radi se o fleksivnim oblicima iste lekseme (njenoj jednini i množini).
Kadkad se može naići na izraz – “infiksna notacija”,najčešće u informacionoj tehnologiji, koja podrazumeva uobičajenu notaciju za aritmetičke i logičke formule. Kod njih se operatori (sve funkcije skupa) zapisuju infiksno, između tzv. operanada (argument operatora) na koje se odnose.
