Indiferentnost je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči indifferens, što u prevodu znači – ravnodušnost, hladnokrvnost, nezainteresovanost, beznačajnost, neosetljivost, sporednost i slično. Indiferentnost se, generalno, definiše kao psihičko stanje određene osobe, koje se ispoljava kroz nedostatak bilo kakvog uzbuđenja, kroz nezainteresovanost i kroz nedostatak afekata i strasti.
Pojam indiferentnosti nije toliko čest u svakodnevnom životu i govoru, koliko je prisutan u sferama filozofije, potom medija, psihologije, teologije i sl. U filozofiji se indiferentnost tumači kao shvatanje na osnovu kojeg je svaka stvar, odnosno svako biće u osnovi isto kao i sve druge stvari i druga bića. U filozofiji su ovaj pojam razvili stoici i cinici, kroz tumačenje “oslobođenja boli”. Indiferentnost, takođe predstavlja i verovanje da je najbolje biti hladnokrvan i ravnodušan prema svemu, u šta se ubrajaju i svet, zlo, smrt i drugo. U teologiji se pojam indiferentnosti tumači kao shvatanje da su razlike koje se javljaju među religijama potpuno nevažne.
Psihijatrija, kao grana medicine, indiferentnost prikazuje kroz duševno stanje određene osobe i opisuje pomenuto stanje kao neosetljivo, ravnodušno na bol i zadovoljstvo. Mnogi povezuju indiferentnost sa pojmom apatije, upravo zbog toga što i apatija, kao i indiferentnost predstavlja ravnodušnost i bezosećajnost. Međutim, može se naći razlika između ova dva termina. Naime, apatija se može smatrati i patološkim stanjem, koja se javlja kao posledica različitih vrsta bolesti, kao što su – depresija, melanholija, duševna zaostalost i šizofrenija.
Ranije se apatija smatrala samo ravnodušnošću, zato je i spajana sa indiferentnošću, ali danas u savremenom društvu, apatija se smatra bolešću savremenog čoveka. Indiferentnost se u pojedinim situacijama smatra i vrlinom, kako nekada, tako i danas, iz razloga što ona može određenu osobu osloboditi od afekta i u isto vreme sprečiti iznošenje bilo kakvog suda, što je u pojedinim situacijama korisno. Međutim, stručnjaci savetuju da kod osobe treba postojati određena doza opreznosti, jer samo odsustvo emocija, bile one pozitivne ili negativne, svakako osiromašuju ljudski život.
U Anićevom rečniku, za pojam “indiferentan” stoji da je to osoba koja ne pokazuje svoju naklonost, onaj koji je ravnodušan i nezainteresovan. Bratoljub Klaić u svom Novom rečniku stranih reči, indiferenciju opisuje kao odsutnost interesa prema drugima, odsustvo naklonosti i odsustvo ljubavi koja je ranije postojala.
