Hrestomatija

Hrestomatija je pojam grčkog porekla, nastao od grčkih reči: chestos, što u prevodu znači – valjan, upotrebljiv, koristan i reči – mathesis, što znači – nauka, učenje, znanje. Hrestomatija, na osnovu toga, podrazumeva proučavanje nečega što ima najveću vrednost da bi se znalo.

U prenesenom značenju, pak, ovaj izraz se odnosi na izbor uzornih i poučnih mesta od raznih pisaca, njihovih poznatih dela i slično. Sinonimi za hrestomatiju su: debata, rasprava, forum, konferencija, usaglašavanje, diskusija, seminar, plenum, zasedanje, okupljanje, zbornik, kompilacija, zbirka antologija, sednica i slično.

Hrestomatija predstavlja zbirku izabranih poznih tekstova iz književnosti ili drugih naučnih delova čiji su autori poznati, a ona je poznata i kao neka vrsta antologije dela. Filozofska hrestomatija počinje sa Platonom sa njegovim mišljenjem o ulozi filozofa – vladara, a završava se sa Epštejnom i njegovim postmodernizmom.

Knjigu o filozofskoj hrestomatiji je izdao Prof. dr Ivan Kolarić i ona predstavlja funkcionalan instrument za svakog intelektualca savremenog doba. Najveći značaj ove knjige je zapravo kompatibilnost, jer je knjigom obuhvaćeno sve što je relevantno za skoro tri milenijuma filozofske misli. Knjiga je i veoma autentična, iz razloga što donosi i nove filozofske tekstove, koji se nisu javljali ni u jednoj srpskoj hrestomatiji.