Heroizam je pojam grčkog porekla, nastao od grčke reči heros, koja u prevodu znači – junak, a sam pojam označava posedovanje velike duševne i telesne nadmoći određene osobe. Za osobu koja se istakla hrabrošću, duhovnom nadmoći i sposobnošću kaže se da je heroj.
Heroizam se kao pojam koristi kada je reč o velikom junaštvu i viteštvu. Mnoge kulture se drže činjenice da se heroizam karakteriše kada određena osoba uradi neko plemenito i hrabro delo, a za to ne traži priznanje.
Na našim teritorijama mnoge osobe važe za heroje i junake, te su mnoge od njih opevali i u narodnim junačkim pesmama. Jedna od takvih ličnosti je i Stevan Sinđelić. On predstavlja „besmrtnog“ junaka koji se rodio u Resavi, u selu Vojsci u blizini Morave. Roditelji su mu se zvale Radovan i Sinđelija. Otac mu je rano umro, a nakon toga mu se majka preudala u drugo selo, tako da su Stevana Sinđelića ljudi najviše prepoznavali po majci, pa je na osnovu toga i dobio prezime na osnovu majčinog imena Sinđelija.
Stevan je kao momak bio u ratničkoj i upravničkoj školi, kod resavskog kneza Petra. Taj knez Petar je pogubljen u buni protiv dahija, a Stevan je odlučio da prihvati kneževsku vlas. Takođe i Resava se tada priključila ustanku koji je već počeo u Šumadiji i okolini Požarevca.
Od tada je on postavljen na čelo resavskih junaka. Stevan je 1805. godine bio u čuvenom boju na Ivankovcu, a 1806. godine kada je nastao Deligrad, Stevan se redovno nalazio u južnoj srpskoj vojsci.
Takođe, i dan svoje smrti je dočekao u toj vojsci, koji se smatra danom najveće slave srpskog junaštva. Tog dana je bila čuvena tužna i slavna bitka na Kamenici kod Niša, 19. maja 1809. godini. 28. decembra 1877. godine srpska vojska je osvojila Niš i tada je podignut spomenik na mestu same pogibije u slavu samog Stevana Sinđelića i njegovih junaka.
