Harlekin

Harlekin je pojam italijanskog porekla, nastao od reči arlecchino, što u prevodu znači – klovn, pajac. Takođe, i lakrdijaš je sinonim ovog pojma, pa u vezi sa tim, harlekinada se prevodi kao lakrdija, odnosno lakrdijska šala. U figurativnom smisli, harlekinom se naziva i osoba koja je nestalna i pretrljiva.

U pozorišnoj umetnosti i generalno na sceni (u performansima), harlekin je često prisutan. On na pozornici najčešće glumi klovna. Takođe, ovaj izraz je preuzet i za naziv posebne vrste pasa – pudli, koje su šarene, odnosno višebojne. U svakodnevnom životu, harlekinom se naziva osoba koja, žargonski rečeno – „ima svoj svet, odnosno živi u svom svetu“. Ona je vesele naravi, pri čemu je ne zanima kakav utisak ostavlja na okolinu. Pretežno je raspoložena i svoju pozitivnu energiju (koja kad – kad može biti i bezvredna) lako prenosi na okolinu. Uopšte nema stida, nastupi su joj bez opšte prihvaćenih normi ponašanja i retorike, jer ide u krajnost i izigrava „budalu“. Povrh svega, harlekini su osobe, u osnovi dobre naravi, a najzanimljiviji su mlađoj populaciji, deci.

U medicini se sreće i Harlekinova bolest (Harlekin Ichtyosis, lat.). Deca koja su rođena sa ovom bolešću imaju debele i ljuskaste slojeve preko kože celog tela, na kojima se stvaraju velike pukotine. Pukotine na koži dece mogu da izazovu krvarenje, naročito na najosetljivijim delovima (na usnama i oko očiju). Osobama sa Harlekinom je neophodna svakodnevna medicinska nega, jer se redovno moraju uklanjati naslage kože sa svih delova tela, što se radi pincetom ili makazama. Osnovni problem ove bolesti su dehidracija, otežano disanje i mnogobrojne infekcije. Infekcije najčešće zahvataju kožu, što uglavnom dovodi do sepse.

Ovaj poremećaj kože i sama bolest je otkrivena 1750. godine, a uzrokuju je genetski defekti i abnormalnosti. Harlekinovu bolest izrokuje gen ABCA12, a nosioci pomenutog gena su oba roditelja. Šanse za preživljavanje dece sa ovom bolešću su, prema statistikama, oko 50 %. Godišnje se u svetu rodi oko 17 000 dece sa Harlekinovom bolešću. Istraživanje na kalifornijskom univerzitetu u Irvineu je potvrdilo da deca sa Hareklinovom bolešću retko dočekaju odraslo doba. Međutim, izuzima se primer jedne devojke, oko 30 godina stare, koja se uspešno bori sa ovom bolešću godinama, vodeći normalan život i baveći se sportom, a to je Nusrit Shaheen, zvana Nelly.