Reč „halal“ na arapskom jeziku znači „dozvoljeno“. Halal standard propisuje postupak proizvodnje i pripreme hrane u skladu sa šerijatskim pravom, odnosno muslimanskim verskim običajima.
Uključuje postupak sertifikovanja i kontrole primene ispunjenosti zahteva standarda; postupak klanja životinja; određivanje halal – haram aditiva i način obeležavanja halal proizvoda.
Dokumentacija koja se podnosi pri aplikovanju za dobijanje Halal standarda obuhvata: izjavu menadžmenta o opredeljenosti za ovaj sertifikat; dokaze o primeni zdravstvenih, sanitarnih i higijenskih mera (ovi dokazi, između ostalih, mogu biti i posedovanje nekih od ISO standarda i HACCP standarda) i dokazi o obavljanju delatnosti pravnog lica, u skladu sa važećim propisima. Nakon provere dostavljene dokumentacije od strane ovlašćene organizacije, potpisuje se ugovor kojim procedura sertifikovanja i formalno počinje – obuka internih auditora, zaduženih za implementaciju i održavanje zahteva samog standarda u procesu proizvodnje. Zahtevi predmetnog standarda moraju biti ispunjeni u svim fazama proizvodnog procesa – od nabavke, prijema i skladištenja sirovina, same proizvodnje, do faze skladištenja i transporta gotovih proizvoda. Kad se implementacija izvrši, pristupa se sertifikacijskom auditu, u kome ovlašćena Komisija sertifikacionog tela proverava da li su ispunjeni prospisani zahtevi Halal standarda, odnosno, ukoliko jesu, donosi se odluka o dodeli sertifikata i pravo na sticanje znaka. Halal sertifikat se dodeljuje na period od jedne godine, uz povremene kontrolne posete (audite) tokom kojh se analiziraju proizvodi na eventualnu prisutnost „haram“ (nedozvoljenih) elemenata, odnosno materija.
Standard HALAL nije u klasičnom sistemu sertifikacije, što znači da sertifikate o posedovanju ovog standarda dodeljuju isključivo organizacije koje su za isto ovlašćene od strane Islamske verske zajednice.
U Srbiji je to „Halal agencija Islamske zajednice Srbije“, čije sertifikate verifikuje IHI Alijansa, institucija osnovana pod pokroviteljstvom Organizacije Islamskih zemalja (OIC) i Islamske privredne komore Saudijske Arabije. Srbija je, inače, prva zemlja u Evropi koja je dobila svoj Halal standard (HSS – 2009).
Halal standard u Hrvatskoj izdaje ovlašćen Centar za certificiranje Halal kvaliteta.
Za Bosnu i Hercegovinu nadležna odgovarajuća Agencija za certificiranje sa sedištem u Tuzli (oznaka standarda je BAS 1049 i 2010).
Da bi pravno lice dobilo halal sertifikat, neophodno je da uskladi svoju proizvodnju sa pomenutim zahtevima, odnosno ispuni sledeće uslove: poštuje zabranu upotrebe svinjskog mesa, životinja mesojeda, krvi, životinja koje nisu zaklane u ime Alaha, ptica grabljivica (lešinara), aditive svinjskog porekla, želatina životinjskog porekla, kao i alkohola. Sam tehnološki postupak takođe je u duhu islamskih verskih pravila – klanje životinja može vršiti samo musliman koji nije pod dejstvom alkohola, mora biti psihički zdrav, osposobljen za pažljivo tretiranje životinje, obuzdavati ih prilikom klanja, na propisan način.
Halal standard ima najveće polje primene u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. S’ obzirom na broj muslimana u svetu, sve se veći broj pravnih subjekata, posebno velike prehrambene kompanije, pored tradicionalnih sertifikata kojim dokazuju kvalitet organizacije i proizvoda, opredeljuje i za Halal standard. Smatra se da tržište hrane koju konzumira muslimansko stanovništvo doživljava pravu ekspanziju, iako naravno, istu koristi i nemuslimansko stanovništvo.
Halal standard je od velikog značaja i u oblasti turizma, tačnije – ugostiteljstva, a podrazumeva uslugu smeštaja u prostoru upodobljenom vršenju verskih običaja i hranom pripremljenom po propisima šerijatskog prava. Postoje pokazatelji po kojima halal tržište obuhvata 12 % svetske trgovine.
