Grotlo je termin koji predstavlja krater vulkana iz kojeg izlazi užarena lava, odnosno vulkansko ždrelo. Pored ovakvog tumačenja, termin „grotlo“ se upotrebljava i kao otvor za utovar tereta u brod ili kao otvor za punjenje visokih peći.
Sedište grotla je zapravo u vulkanu, a vulkan predstavlja otvor (rupu) u Zemljinoj kori kroz koju se istopljena stenska masa istiskuje na površinu, gde se taloži i hladi. Vulkan je dobio ime po ostrvu Vulkano u Tirenskom moru. Vulkani mogu biti najrazličitijih oblika, ali najčešći su oni koji imaju kupast oblik sa otvorom u sredini (grotlom), preko koga su povezani sa žarištem. Pojavni oblici vulkana zavise od mnogo faktora, a najvažniji faktor predstavlja – kiselost magme. Kisele magme sadrže više od 60 % silicijuma (Si), i one su najopasnije, jer teže da zarobe gasove koji su prisutni, a i zbog svoje velike viskoznosti. Ako magma sadrži između 50 i 60 % silicijuma, lava je intermedijarna i ona se javlja iznad zona subdukcije. Magma koja u sebi ima između 40 i 50 % silicijuma, predstavlja bazičnu lavu, koja ima mnogo manje viskoznosti od kisele magme i u sebi sadrži povećane procente magnezijuma (Mg) i gvožđa (Fe). Magme sa manje od 40 % silicijuma se ređe javljaju, i one se nazivaju ultrabazične.
U najznačajnije vulkanske oblasti na zemlji, ističu se sledeće: – vatreni pojas oko Pacifika, – sredozemno – transazijska oblast i oblast Atlanskog okeana. U najveće vulkanske kupe spadaju:
- Mauna Kea, na Havajima – aktivan vulkan od 8 818 m (od čega je 4 650 m pod vodom)
- Čimboraso, u Južnoj Americi – ugašen vulkan, od 6 268 m
- Kilimandžaro, u Africi – ugašen vulkan, od 5 898 m,
- Damavand, u Iranu – ugašen vulkan, od 5 670 m,
- Popokatepetl, u Meksiku – ugašen vulkan, od 5 452 m,
- Kenija, u Africi – ugašen vulkan, od 5 200 m,
- Ararat,u Turskoj – ugašen vulkan, od 5 165 m i
- Ključevskaja Sopka (Kamčatka) – aktivan vulkan, od 4 800 m.
Prečnik kratera vulkana može, takođe imati velike razmere, tako da Etna i Vezuv, na primer, imaju prečnik kratera od 600 m, vulkani na ostrvu Java imaju prečnik kratera od oko 7 km, a vulkani na Havajima dostižu u prečniku i do 15 km.
Među najznačajnije vulkanske erupcije na svetu ubrajaju se sledeće:
- Vulkan Vezuv – avgusta 79. godine snažna erupcija ovog vulkana je uništila Pompeju, a usmrtila je oko 20 000 ljudi
- Vulkan Tambora – 1815. godine erupcija ovog vulkana je odnela 44 000 ljudskih života i potpuno sravnila i uništila gradić Sumbavu,
- Vulkan Krakatau – 1883. godine ovaj vulkan je eksplodirao, u bukvalnom smislu reči i razneo je dve trećine ostrva Krakatau, koje se nalazi u Indoneziji. Posledice su bile najkatastrofalnije, sa 40 000 žrtava, a zvuk koji se čuo kao posledica erupcije bio je najjači zvuk koji je proizveden na Zemlji u istoriji (eksploziju je čula 1/12 Zemljine kugle).
