Etimologija je pojam grčkog porekla, nastao od starogrčkih reči – etymos, što u prevodu znači – pravi i logos, što znači – reč, a predstavlja nauku o poreklu reči i spada u granu lingvistike. Generalno rečeno, etimologija istražuje osnovu reči i njen osnovni oblik.
Kroz vekove, reči su menjale oblik i značenja, a i u samoj Bibliji je zapisano: “Na početku beše reč”. Reči su osnova u jeziku, iako se sam jezik može posmatrati kao sistem znakova i kao sistem pravila za povezivanje zvukova i značenja. Pomoću raznih metoda, etimolozi utvrđuju kada je i kako određena reč ušla u jezik, opisuju njen oblik i značenje. Etimologija se uglavnom bavi proučavanjem starih rukopisa, kao i drugih pisanih dokumenata, a u jezicima u kojima je to nemoguće, koristi se tzv. komparativni metod, u kojem se reči upoređuju sa jezicima, iz srodnih jezika. Izvorne reči određenog jezika se zovu – etimoni. Narodna etimologija predstavlja pojavu u jeziku, kada govornici sami upoređuju reči koje slično zvuče, ali su nevezane i trajno menjaju pravi etimon (izvornu reč). U etimologiji postoje i reči koje su govornicima nekog jezika nejasne i to su uglavnom reči iz drugih jezika (tuđe reči), i one se vrlo lako usvajaju kao termini za nove pojmove, dok se reči i izvednice često malo teže usvajaju (na primer, reč „odvijač“ menja reč „šrafciger“). Reči preuzete iz drugih jezika se nazivaju – pozajmljenice, pri čemu su prilagođene osnovnom jeziku. U leksičkom fondu srpskog jezika postoje:
- romanizmi – reči preuzete iz latinskog, francuskog, italijanskog i španskog jezika, (na primer – akcija, balkon, opera, doktor, avenija i dr.);
- grcizmi – na primer – hiljada, gips, hor, geografija i dr.;
- turcizmi – reči preuzete iz turskog, arapskog i persijskog jezika, (na primer – top, megdan, džezva i dr.);
- germanizmi – na primer – pegla, šraf, farba, šminka i dr.;
- bohemizmi – reči preuzete iz češkog jezika, (na primer – časopis, uloga i dr.);
- hungarizmi – na primer – subota, soba, lopov, vašar, salaš, gulaš, cipele i dr.;
- anglicizmi – na primer – sport, klub, vikend, tenk, traktor i dr.
Pojedine reči su nastale kada su izvedene iz drugih reči ili slaganjem više reči u nizu, kao na primer: prah – prašina, usta – ušće, venac – venčanje, vek – večno, pusto – pustinja itd.
Dešavanja kroz istoriju raznih zemalja su upravo i dovela do prisvajanja i preuzimanja reči iz drugih jezika, tako da se i u srpskom jeziku mogu naći tuđe reči koje su ušle u usku upotrebu, kao da su srpske, kao na primer – vašar, šoferšajbna, sarma, tramvaj, bife, plac, bešamel, bujon, frajer i mnoge druge.
Postoje dosta rečnika na temu etimologije reči, od kojih su još od vremena postojanja bivše Jugoslavije, najpoznatiji ostali: „Etimologijski rečnik hrvatskog i srpskog jezika“ (Petar Skok, 1971.godina) i „Hrvatski etimološki rečnik“ (1993. godina).