Termin etablirati potiče od francuske reči établir, što u prevodu znači – osnovati radnju, fabriku, preduzeće, a može značiti i – učvrstiti, utemeljiti, opremiti. Po Vujakliji, ovaj termin može značiti i – smestiti se, odomaćiti se, okućiti se, oženiti se.
U nauci, pre svega filozofiji, kao i u umetnosti, etablirati znači – dokazati, osnovati, utvrditi, utemeljiti. U svakodnevnom životu, ovaj termin se koristi i da bi se opisalo opremanje – nameštanje stana.
Pridev etabliran se ne koristi često u svakodnevnom žargonu. Ipak, treba pomenuti kovanicu „etablirani kulturnjaci“, izraz kojim se definiše posebna društvena, odnosno socijalna skupina ljudi, umišljenih veličina, palanačkog duha, koje nedostatak individualnih vrednosti nadoknađuju uzajamnom potporom u okviru grupe. Karakteriše je, još, kvaziposvećenost u oblastima koje su, po njihovom mišljenju nedostupne običnim smrtnicima, kojima se nameću kao arbitri. U nemogućnosti da kreativne i uspešne pojedince svedu na sopsatvenu meru, ne biraju sredstva da ih, u svakoj prilici, diskredituju na sve moguće načine, kopajući po detaljima iz privatnog života istih, maksimalno manipulišu, ne bi li iskopali detalj na osnovu koga će, u javnosti, izazvati negativni sud o takvim pojedincima. Pored umišljene genijalnosti, smatraju da su etabliranjem, tj. samim pripadništvom određenom sloju, oslobođeni obaveze da više bilo šta i bilo kom dokazuju. Na kritiku sopstvenog ponašanja reaguju, najpre, apriori, odbacivanjem prava drugih da slobodno sude a, potom, momentalnim iznalaženjem „objektivnih“ razloga zbog kojih ih, sigurno, ne volite. Kritičnost mišljenja, po njima, je sama po sebi sumnjiva. Prirodno stanište tzv. etabliranih kulturnjaka je sredina u kojoj caruje kulturološka osrednjost, oslonjena na kvazi autoritete zadužene za održavanje takve klime i čaršijskog poretka koji im omogućava da stoluju i odgajaju svoje naslednike, sa istom ulogom u budućnosti. Drugim rečima, etabliranim kulturnjacima je strana: mogućnost ličnog izbora, sopstvenog truda kao sredstva za postizanje zacrtanog cilja, nemanipulativno ponašanje, kritičnost u iskazivanju stavova, običaj radovanja zbog tuđeg uspeha, ali im je zato svojstvena – iracionalna i svaki drugi oblik mržnje prema drugima i odbojnost prema svakom ko se razlikuje od njih.
Na sreću, nasuprot ovakvih pojedinaca, obojenih narcizmom, stoje ljudi povlašćeni svojom individualnošću, koji bez obzira na prepreke, uvek i u svakoj prilici, ostaju osobe „od formata“ i istinskog kredibiliteta.
