Estivacija je pojam koji potiče od latinske reči – aestivation, a prevodi se kao: “doba pupljenja”, “položaj cvetnih listića pre rascvetavanja”. Sam pojam je najviše zastupljen u botanici i u životinjskom svetu, a za pomenuti pojam se često kaže i “letnji san”.
Estivacija se koristi za opisivanje određenog stanja kod životinje, odnosno tzv. letnji san je takvo stanje kojem podleže neke životinje kako bi izbegle žegu tokom letnjih suša i vrućina. U te životinje najčešće su one koje žive u pustinjama, kao što su neke žabe i glodari.
Ribe takođe to isto rade, kao na primer riba zvana – “afrička plućašica”. Ona se ukopava u mulj na dnu reke koja je isušena i tamo ostaje sve dok se korito ponovo ne napuni vodom.
Prema istraživanjima, postoji priča da su i neke vrste dinosaurusa (lesotosaurusi) padali u tzv. letnji san. Na to ukazuju činjenice kao što je ta da su pronađeni fosilni ostaci dva lesotosaurusa koji su pribijeni jedan uz drugi. Na osnovu toga, estivacija se može definisati i kao pojava koja je suprotna hibernaciji (zimski san), odnosno pojava u kojoj su sve telesne funkcije vidno smanjene za vreme dugotrajnih letnjih vrućina. S’ obzirom na to da je hibernacija stanje kada životinje pre zime skupljaju hranu, smeštaju je u skloništa. To rade veverice, medvedi i dr.
Estivacija je vezana za visoke temperature, kao i sušu u predelima sa umerenom i tropskom klimom. Estivacija ili letnji san životinja se može gledati i kao vrsta fenomena. Životinje koje estiviraju su neaktivne tokom letnjih meseci. Zaklonjene su od visoke temperature i vrućine, kako bi izbegle negativne faktore godišnjeg doba, a leti su to – velike vrućine i nedostatak vode. Takođe, estiviraju kako bi izbegle kontakt sa drugim vrstama sa kojima se nisu slagale ili su im bile plen. Neke od vrsta životinja, estiviraju i kako bi sačuvale energiju u vreme dok su izvori njihove vode i hrane mali.