Epifora je stilska figura koja podrazumeva ponavljanje jedne ili više reči na kraju niza stihova u okviru jedne strofe. Ukoliko se radi o tekstu u prozi, epifora se izražava kroz ponavljanje niza rečenica. Epifora se mnogo češće koristi u poeziji nego u prozi. Zajedno sa anaforom, simplokom i anadiplozom čini tzv. lirski paralelizam. Korišćenjem epifore izražava se jačina osećanja.
Epifora ima mnogo primera, kako u okviru narodnih epskih pesama, tako i u lirskim pesmama, kao što su na primer:
„Ždral putuje k toplom jugu – u jesen,
a meni je put sjevera – u jeseni.
Pastijer čuva po planini krotka stada,
Pa se pojuć vraća kući – u jeseni.
Vrtlar kupi plod svog znoj, zlatne breskve
I jabuka rumen – voće – u jeseni.
Što se ljeti trudio mnogo oko njega,
Vinogradnik bere grožđe – u jeseni.
Tako svako kupi, bere i uživa
U veselju plod svojih muka – u jeseni.
A što, Stanko, plod je briga, muka tvojih?
Gorko voće – bol i suze – u jeseni.“ („Gazele“, Stanko Vraz);
„Djedi vaši rodiše se tudijer,
Oci vaši rodiše se tudije,
I vi isti rodiste se tudijer.“ („Smrta Smail – Age Čengića“, Ivan Mažuranić);
„Čujem u snu
Sanjam u snu
Vidim u snu…“ (Jure Kaštelan).
Epifora u medicini
U medicini, epifora je pojam koji označava uporno ili preterano suzenje očiju, kao posledica prevelike proizvodnje suza, infekcije očiju ili neadekvatne drenaže suznog kanala, odnosno začepljenja odvodnog suznog kanala koji se izliva u nosnu šupljinu. P
roblem preteranog suzenja očiju se najčešće javlja kod beba do godinu dana i odraslih, starijih od 60 godina. Može se pojaviti i samo u jednom oku. Blokirani suzni kanali sa kojim se novorođenče rodi spontano nestaju u toku prvih šest meseci života.
Starija deca mogu imati ovaj problem usled suženja ili blokade suznih kanala (najčešće usled nekog upalnog procesa). U oba slučaja, suze ne mogu redovno da otiču u nosnu šupljinu, već se zadržavaju u tzv. „suznoj kesi“, što povećava rizik od infekcije, koja može da se proširi na grlo, nos i sinuse.
Do prekomerne proizvodnje suza može doći iz više razloga – infekcije suznog kanala, povrede rožnjače, prisustva stranih tela u oku, dejstva hemikalija, iritacija oka usled urastanja trepavice ka unutrašnjosti (trihijaza), okretanja donjeg kapka spolja, zbog čega oko ne može da se prirodno i potpuno zatvori (ektropija), alergije, kapka okrenutog iznutra (entropija), upale kapaka (blepharitis), smanjene proizvodnje suza (tzv. Suve oči), polenske groznice i slično. Uzroci suznih očiju mogu biti i : hronična upala sinusa, glaukom kod beba, inflamatorne bolesti, reumatoidni artritis, sarkoidoza, paraliza nerva Facijalisa, Sjogrenov sindrom, Stiven – Džonson sindrom, neki tumori i oboljenja štitne žlezde, kao i upotreba nekih lekova (adrenalin, pilokarpin, holienergički agonisti, hemoterapija itd.).
Dugotrajno i konstanto dejstvo nekog od navedenih uzročnika izaziva hroničnu epiforu. Trenutno dejstvo jednog ili više uzročnika naziva se akutna epifora i ona, neretko, prolazi i spontano, bez posebne terapije, za razliku od hroničnog oblika ovog poremećaja koji iziskuje kompleksno lečenje od strane specijaliste oftamologije. Način lečenja zavisi od uzročnika – virusni konjuktivitis se najlakše leči – mirovanjem, bez korišćenja antibiotika; alergijska upala (konjuktivitis) se leči antihistaminicima; u slučaju prisustva stranog tela vrši se ekstrakcija istog; kod ektropije je obavezan operativni zahvat, kao i kod blokade suznih kanala; kod suženja suznih kanala, vrši se proširivanje istih pomoću sonde.
