Reč elokvencija vodi poreklo od latinske reči eloquentia, što u prevodu znači – rečitost, odnosno slatkorečivost. Od ove imenice, nastao je i pridev – elokventan, od latinske reči eloquens, što u prevodu znači – rečit, spretan, slatkorečiv, vešt u govoru. Značenje ovog prideva je izvedeno od sledećih sinonima: ulizica, laskavac, uvlakač, ponizan, štreberski, pokoran itd.
Govor predstavlja sredstvo sporazumevanja, razumevanja, mišljenja, stavova i ideja. Svaka vrsta uspeha (poslovni, lični ili društveni), kroz svakodnevno iskustvo, se pokazalo da zavisi od sposobnosti govornika da ljudima i okruženju jasno saopšti svoje izlaganje. Otuda i tema o elokvenciji i čoveku koji je „elokventan“. Govornici se dele na četiri vrste, a to su: nesuvisli, koherentni, artikularni i elokventni. Najbolja vrsta govornika su upravo – elokventni, oni koji vladaju nad veštinama komunikacije koje utiču i uveravaju putem govora i gestikulacije. Elokventnost sa sobom nosi niz prednosti – reči tih ljudi zvuče pametnije, bez obzira na njihov nivo inteligencije. Da bi se postao dobra govornik, u jednom od članaka „Business Insider“-a, ističu se tri veoma bitna koraka u savlađivanju elokvencije, kao tehnike komunikacije, što potvrđuje da se elokvetnost može naučiti, trenirati i savladiti.
Pomenuta tri koraka u savlađivanju ove tehnike komunikacije su sledeća:
- Koristiti se svojim govorom tela – Ovo se odnosi pre svega na pravilan položaj tela, jer na primer, pogrbljena leđa ostavljaju utisak nepoverenja, a ukočen stav prilikom izlaganja odaje utisak uznemirenosti. Gestikulacija ruku mora biti u dozvoljenoj meri, tako da slušaoca vodi iz jednog u drugi koncept izlaganja.
- Misliti na svoju publiku – Ne treba dozvoliti da pogled neprestano luta po prostoriji, niti da je neprekidno spušten ka podu, ili tekstu ispred sebe. Što se pojmova tiče, treba koristiti jasno definisane pojmove, a ne slušaocima nepoznate i retke pojmove.
- Koristiti pauze tokom izlaganja – Akcenta se stavlja na važnost onoga što se govori, uključujući kratke pauze u razgovoru, kako bi se određeni deo izlaganja naglasio.
Prema antičkim mišljenjima, elokvencija podrazumeva najrealniji princip izlaganja, s’ tim što ima „manu“ jer obuhvata veliko bogatstvo rečnika kod slušalaca. Elokvencija predstavlja govornu veštinu, snagu izražavanja i celokupno snalaženje u retorici. Takođe, podrazumeva i sposobnost iznošenja sopstvenih misli rečima, u razumljivom obliku. Osnovno je imati bogat rečnik, retoriku, a pritom ne biti egocentrik, sve reči upotrebljavati na pravi način. Kao što je elokvencija sposobnost iznošenja sopstvenih misli, tako retorika generalno predstavlja tehniku iznošenja mišljenja, kao i oblikovanja shvatanja i svesti slušalaca.
