Ekvilibrijum (aequilibrium, lat.) se generalno definiše kao osećaj, kako psihičke, tako i fizičke ravnoteže unutar svih živih bića. Latinska reč aequilibrium se prevodi kao – ravnoteža, uravnoteženost i stabilnost. Kao pojam može se odnositi na fizički i biološki balans, ali isto tako i na socijalne sisteme i ekonomsko stanje. Tako i u filozfiji, ekvilibrijum indiferencije (aequilibrium indifferentiae, lat.) podrazumeva ravnotežu dva suprotna motiva ili pobuda.
Ekvilibrijum se definiše i kao održavanje ravnoteže i normalan položaj pojedinca prilikom hoda, stajanja i obavljanja fizičkih aktivnosti.
Osećaj ravnoteže zavisi od tri uzajamno povezana faktora:
- od očiju
- od kože i položaja mišića
- od mehanizma unutrašnjeg uva i njegove povezanosti sa mozgom.
Ravnoteža, odnosno ekvilibrijum se može održati u slučaju kada dobro funkcionišu najmanje dva nabrojana faktora.
Ekvilibrijum u ekonomiji (Nešov ekvilibrijum)
Nešov ekvilibrijum je zastupljen u ekonomiji i predstavlja deo teorije igara, a izložio ga je Džon Forbs Neš. Nešov ekvilibrijum predstavlja koncept rešenja igre koja uključuje dva ili više igrača, gde svaki igrač zna strategije ekvilibrijuma ostalih igrača, s’ tim što nijedan igrač ništa ne može da dobije ukoliko jednostrano promeni strategiju igre. Prvi koji je razvio koncept Nešovog ekvilibrijuma u čistim strategijama bio je Antuan Kurno, u „Teoriji oligopola“, 1838. godine. Ovo je podrazumevalo da preduzeća biraju količinu proizvoda koje će biti pušteno na tržište kako bi profit izvukao svoj maksimum. Ovaj ekvilibrijum se dešava kada svako preduzeće izvuče maksimum profita za određenu količinu proizvoda ostalih preduzeća, u odnosu na šta je Nešov ekvilibrijum za čiste strategije.
Nešov ekvilibrijum, međutim, gledan kao moderni koncept u teoriji igara, definisan je u terminima mešovitih strategija, gde igrači biraju raspodelu verovatnoća nad mogućim akcijama. Ovaj koncept za mešovite strategije su uveli Džon Fon Nojman i Oskar Morgenstren, 1944. godine u „Teoriji igara i ekonomskog ponašanja“. Njihova analiza je međutim bila ograničena, na igre sa nultom sumom (što je definisano kao specifičan slučaj). Ovde je pokazano da Nešov ekvilibrijum koji se odnosi na mešovite strategije, postoji za sve igre sa nultom sumom, koje imaju konačan skup akcija.
