Ekstremitet, pojam i definicija

Ekstremitet, kao pojam u širem smislu, podrazumeva deo ljudskog ili životinjskog tela koji je isturen u odnosu na sam trup (“ekstremno isturen”). U užem smislu, ekstremiteti podrazumevaju i odnose se samo na one dodatke tela koji služe za kretanje.

Anatomija čoveka obuhvata ekstremitete koji se nazivaju – udovi, a sastoje se od: gornjih ekstremiteta (ruke) i donjih ekstremiteta (noge). Ekstremitet, kao pojam se najčešće koristi u medicini, a u bukvalnom tumačenju ovog pojma, može podrazumevati i: krajnost, poslednji trenutak, preteranost, nepomirljivost, ekstremizam, krajnju zbunjenost, krajnju nevolja, krajnja sredstva, nasilna sredstva i sl.

Povreda ekstremiteta

Kod ljudi je veoma česta povreda ekstremiteta, čime je došlo do porasta trumatizma. Povrede se često dešavaju u saobraćaju, sportu, na radu, kao i u uslovima rata, tučama i slično. Prema statistikama, znatno veći broj dece ima povrede ekstremiteta, u odnosu na odraslu populaciju. Deca su, po svojoj prirodi (jer su mlađa), sposobnija da apsorbuju veću silu i otpornija su na trauma, te njihove povrede brže i lakše zaceljuju.

Povrede ekstremiteta je prvobitno važno dijagnostikovati od strane stručnjaka, lekara, sa užom specijalizacijom za ortopediju. Oni su ti koji klasifikuju i vrstu i težinu povreda, a potom i redosled lečenja. Sama po sebi, povreda ekstremiteta je retko opasna po život, ali povrede koje su udružene sa ovim povredama mogu biti opasne po život ili dovesti do trajne invalidnosti. Opasne mogu biti one povrede ekstremiteta sa velikom i nekontrolisanom hemoragijom (krvarenjem), koja može biti – spoljašnja i unutrašnja. Unutrašnja krvarenja prate uglavnom prelomi karlice, obostrani prelomi femure i drugi zatvoreni prelomi. Povrede ekstremiteta uglavnom zahvataju više od jednog tkiva, zbog čega teški zatvoreni prelomi mogu imati velike kontuzije kože i mišića, povrede nerava ili krvnih sudova i slično.

Što se tiče samih pregleda ekstremiteta od strane lekara, prilikom povreda, razlikuje se: primarni i sekundarni pregled. U primarni pregled spadaju sledeći pregledi: pregled disajnih puteva, krvarenje, kontrola srca i cirkulacije, kontrola kičme i vratnog dela, osnovni neurološki pregled i osnovni pregled abdomena. U sekundarni pregled ekstremiteta spadaju: procena prefuzije, identifikovanje otvorenih rana, identifikovanje zatvorenih rana, pregled muskulaturne funkcije (aktivni pokreti, senzacije i sl.) i utvrđivanje nenormalne mobilnosti zglobova.