Ekselencija je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči excellentia, a u prevodu znači: odličnost, izvrsnost; u titulama – uzvišenost i preuzvišenost; u pravom smislu reči; osobito, izvanredno i slično.
Pojam ekselencije se najčešće koristi pri oslovljavanju sveštenih lica i monaha visokih položaja, kao i ostalih ličnosti od ugleda (ambasadori, ministri, atašei i slično). U diplomatiji i njenoj konverzaciji, kao i korespodenciji, ovaj termin spada u uvažene termine obraćanja, čime predstavlja i počasnu titulu u diplomatskoj komunikaciji pri obraćanju veleposlanika (na primer – “Vaša ekselencija”). Obraćajući se određenoj osobi i upotrebljavajući ovaj pojam, izražava se poštovanje, pijetet, ugled i preuzvišenost.
U prenesenom značenju i u situacijama kada se pojam ekselencije ne odnosi na diplomatski kontekst, on može označavati i nešto izvrsno, od čega i proizilazi izraz – “par ekselans” (kada se opisuje nešto preuzvišeno i izvanredno).
