Eksces je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči excessus, a u prevodu znači – prekomernost, preteranost, ispad ili prestup, prekoračenje normalnog, dopuštenog ili nedopuštenog postupka.
Pojam ekscesa se najviše upotrebljava u pravnim naukama, u kojima podrazumeva prestup, istup, nasilje i svirepost. Kada se za određenu osobu kaže da je ekscesivna, to znači da je neobuzdana, tj. svirepa.
Pravne nauke često upotrebljavaju izraz – “ekscesus in modo”, što znači: pravna greška u načinu izvođenja ili obliku određene radnje. Takođe, u pravu se upotrebljava i termin – intenzivni eksces, u kojem nužna odbrana ne podrazumeva osnov isključenja protivpravnosti, nego je samo fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Na primer, ukoliko je prekoračenje nastalo prilikom velike razdražljivosti koja je prouzrokovana napadom, tada postoji osnov za oslobađanje od kazne.
U pravu, nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, odnosno – delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani ne smatra se krivičnim delom. Nužna odbrana se sastoji od dva elementa: napada i odbrane. Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji kada su ostvareni uslovi napada i odbrane, osim onog koji zahteva da je odbrana bila neophodna. Ovo se naziva – intenzivni eksces. U tom slučaju, nužna odbrana nije osnov isključenja protivpravnosti, već samo fakultativni osnov koji se odnosi na ublažavanje kazne. U slučaju da je prekoračenje nastalo u slučaju jake prepasti koja je izazvana napadom, može postojati osnov za oslobađanje od kazne.
