Diversifikacija (diversification, lat.), u izvornom značenju podrazumeva stvaranje raznovrsnosti, suprotno od pojma specijalizacije.
U ekonomskoj nauci diversifikacija podrazumeva nastojanje države ili neke kompanije da proširi svoj asortiman proizvoda ili usluga, kroz obezbeđivanje raznovrsnosti, odnosno različitosti, čime se obezbeđuje stabilnije privređivanje i smanjuju rizici. Širina diversifikacije zavisi od veličine i finansijske snage kompanije.
Razlozi diversifikacije su, pre svega – korišćenje jezgra kompetentosti tj. korišćenje znanja i sposobnosti, odnosno kompetencije, tamo gde su srodni proizvodi, tržišta, distributivni kanali, proizvodna tehnologija i zahtevi za resursima, uvećanje tržišne snage, deljenje infrastrukture, balansiranje novčanih tokova (portfolio koncept), održavanje rasta i smanjenje poslovnih rizika.
Razlikuju se tri osnovna tipa diversifikacije:
- vertikalna diversifikacija,
- horizontalna diversifikacija i
- lateralna diversifikacija.
Vertikalna diversifikacija podrazumeva produbljivanje proizvodnog programa, uz zadržavanje suštinske veze sa dotadašnjom proizvodnom orijentacijom, kroz proširivanje delatnosti na prethodne i/ili kasnije faze u reprodukcionom lancu. Vertikalna integracija unazad znači, na primer, orijentaciju ka proizvodnji sirovina, poluproizvoda ili energije koji su nabavljeni od dobavljača, dok vertikalna integracija unapred znači orijentaciju ka višim fazama obrade, transportu, servisu, održavanju i distribuciji. Novi proizvodi mogu biti predmet prodaje i na eksternom tržištu. Vertikalna diversifikacija ima za motiv kontrolu svih bitnih faza procesa proizvodnje i distribucije proizvoda (kroz kontrolu snabdevanja i kanala prodaje). Rizici i ograničenja vertikalne integracije su: zastarevanje u slučaju pojave nove tehnologije, pojava uskih grla, činjenica da uspeh cele kompanije zavisi od tražnje za finalnim proizvodima. Po svom obimu, vertikalna integracija može biti potpuna, u slučaju 100% kontrole nabavki ili dugoročni ili kratkoročni ugovori, kao alternativno rešenje.
Horizontalna diversifikacija je poslovna politika u kojoj se vrši uključivanje u proizvodnju komplementarnih ili konkurentskih proizvoda. Kod horizontalne diversifikacije, novi proizvod / usluga moraju biti srodni sa postojećim prozvodom / uslugom preko tehnologije ili marketinga, (npr. proizvođač putničkih automobila je horizontalno diversifikovan ukoliko u proizvodni program uključi proizvodnju vojnih vozila, poljoprivrednih vozila, avio- delova itd.). Ostvarivanjem strategijske sprege između različitih poslova omogućava se transfer znanja, ljudskog kapitala, tehnologije, jača pregovaračka moć, odnosno uvećava tržišna snaga što, u krajnjoj liniji, vodi stvaranju jakog brenda.
Horizontalnu i vertikalnu diversifikaciju suštinski povezuje rast izvan postojeće vrste proizvoda i postojećeg tržišta, ali u okviru širih granica predmetne grane – novi prozvodi moraju biti povezani sa postojećim poslovnim portfoliom.
Lateralna (nepovezana, nesrodna, pobočna) diversifikacija je situacija u kojoj se prelazi na proizvode potpuno različite u pogledu kompetencija, proizvodne tehnologije i marketinga – novi proizvodi nemaju nikakve veze sa prethodnim. Posebno je bila popularna 60-ih i 70- ih godina prošlog veka. Motivi ovog tipa diversifikacije mogu biti: unosne investicije, rast cena akcija, balansiranje novčanih tokova, dok rizik predstavlja nesigurnost i nepoznanica koju sa sobom nosi ulazak u nova poslovna područja.
Diversifikacija rizika je najvažnija tema procesa investiranja. U investiranju uvek postoji rizik, odnosno verovatnoća da dođe do neprijatnih iznenađenja. Zato je suština dobrog investiranja, rasporediti ulaganje tako da, u slučaju loših efekata jednog dela, drugi deo stabilnim rastom, pokrije taj manjak. Suština je da dobar investitor, planirajući svoj poslovni angažman, drži pod kontrolom i rizični i stabilni deo.
Za razliku od diversifikacije po stepenu rizika, postoji i diversifikacija po vrsti ulaganja – npr. izbor sigurnijeg, manje plaćenog posla, u kombinaciji sa investiranjem novčanih sredstava u neki fond visokog rizika ili parcijalno ulaganje kapitala na geografski različita tržišta. Diversifikacija ne znači automatski spas od gubitka – ništa nije toliko sigurno da ne može postati rizično, i pod dejstvom određenih okolnosti!
