Deskripcija je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči description koja u prevodu znači – opisivanje, prikazivanje. Deskripcija podrazumeva opisivanje i deskriptivnu analizu, a sam pojam se upotrebljava u raznim sferama i kontekstima.
U kniževnosti deskripcija važi za jedan od osnovnih postupaka u opisivanju, a funkcija deskripcije u književnosti zavisi od žanra, autora i perioda u kome se koristi. Književnost deskripciju definiše kao jedan od postupaka koji podrazumeva predstavljanje fizičkih, spoljašnjih osobina fiksionalnog sveta.
U književnim delima, pojam deskripcije je suprotan pojmu naracije, jer se deskripcija svodi na deo određenog književnog dela u kojem se ne iznosi nikakvo zbivanje, u šta spada na primer opisi prirode, enterijera, eksterijera, likova i njihovih karaktera itd. I u lirici, deskripcija ima veoma zapaženu ulogu.
Deskripcijom kao umetničkim postupkom se grade književne slike sa puno detalja, a razlikiju se uži i širi opisi. Opisi dočaravaju ambijent u kome će se odigrati određeni događaji, a celokupno čine jedinstvenu scenu.
Svaki opis i deskripcija treba da se sastoje i određenog doživljaja sveta, što pruža misaonu vrednost.
U lingvistici se sreće izraz – deskripciona lingvistika, koja se bavi stvaranjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u određenom vremenskom periodu. Pojam audio deskripcije je takođe u čestoj upotrebi i ona predstavlja narativno prevođenje vizuelne slike govorom u oblik koji treba biti pristupačan svima (na primer, za slepe, slabovide i slično).
