Danga je termin turskog porekla, od istoimene turske reči, a u prevodu znači – pečat, žig.
Takođe, danga se tumači i kao otisak koji se stvori na telu (kao posledica jačeg pritiska ili štipanja). Ponekad se ovaj pojam koristi i kada se govori o zaštitnom znaku određenog preduzeća.
U najvećoj meri, pojam dange se odnosi na istoimenu pripovetku Radoja Domanovića, u kojoj sam pojam ima preneseno značenje.
Radoje Domanović je bio osnivač srpske satirične pripovetke koje su nastale poslednjih godina vlasti dinastije Obrenović. Skoro sve pripovetke su nadahnute mržnjom prema tiraniji i pored pripovetke “Danga”, poznate su i pripovetke – “Stradija”, “Vođa”, “Mrtvo more” i “Ukidanje strasti”.
Od svih pripovedaka, može se reći da je “Danga” najubojitija i najoštrija. Kao osnovni motiv ove satirične pripovetke ističe se slepa poslušnost građana i njihova neizmerna odanost tzv. nasilničkoj vlasti.
Vizija stvarnosti je opisana pričom o snu o zemlji koja je daleka i nepoznata i u kojoj se živi drugačije. Tu zemlju čine građani koji su slepo odani vlasti, a sam pisac kroz dve metafore oslikava odnos vlasti prema građanima: “Uzjahati nekome na grbaču” i “Udariti nekome žig na čelo”.
Jahanje je predstavljeno kao viteško delo i posebna čast, a čin žigosanja se pretvara u veliku svečanost, odnosno u čitavu manifestaciju nacionalnih osećanja.
Sve ove počasti su prihvaćene od strane svih građana, čak i žena sa decom. Pojedini traže da im se udari i po dva žiga, pri čemu dobijaju klanjanje i divljenje. U piscu se čak budi i osećaj junaštva, te i on traži da mu se udari žig, a obzirom na to da nije imao duboku dušu, on se budi iz sna.
Pomenuta pripovetka sama po sebi ima opštije značenje i prelazi granice vremena u kojem je napisana. Može se reći da ona u sebi nosi proročke misli, na osnovu kojih se mogu objasniti mnogi problemi savremenog društva.
