Čokanj i njegov deminutiv – čokanjčić (fićok, fraklić) su pojmovi turskog porekla, ustalile su se u naš jezik, a podrazumevaju bočicu 1/8 od litra, iz koje se pije rakija (najčešće je u pitanju rakija od šljive – tzv. šljivovica). Ovaj pojam je nastao od turske reči cokal, koja podrazumeva posudu za vodu i alkoholna pića. U žargonskoj konverzaciji, za čokanjčić se kaže i “unuče”.
Na našim prostorima, ovaj pojam se upotrebljavao kao tradicionalan način služenja rakije šljivovice, kako u domaćinstvima, tako i u krčmama, hotelima, kafanama i ostalim ugostiteljskim objektima. Pored osnovnog značenja, među narodom, čokanj označava i okrunjeni klip kukuruza. Takođe, čokanjčić / čokanj se koristio i kao mesto gde su se nekada odlagala mastila za pisanje.
Čokanjčić je deminutiv od čokanja, istog su značenja i uglavnom su zapremine od 0,3 – 0,5 dcl. Iz njih se, kao što je rečeno ispija rakija, koja manje isparava, dok se polako pije iz njega. Običaj je u nekim delovima Srbije, da se po ispijanju rakije iz čokanjčića, izgovori brzalica: “Čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me”. Ko je izgovori pravilno, može nastaviti sa pićem, a ko ne izgovori pravilno ovu brzalicu, njemu se rakije više ne služi.
Oko 1960. godine, za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, vlasti su čokanj proglasile nepodobnim za upotrebu, jer je smatrano da je način korišćenja čokanjčića – nehigijenski.
U Republici Srpskoj, čokanj predstavlja jedan od najčešćih suvenira među raznolikom ponudom, a spadaju i u najčešći inventar u tradicionalnim etno restoranima u Srbiji.
