Čibuk (çubuk, tur.) je reč turskog porekla i u bukvalnom prevodu znači – štap, a označava kako u turskom, tako i u svim drugim jezicima u kojima se koristi – tursku lulu za pušenje duvana.
Specifična je po svojoj posudi za duvan, koja je u sklopu same lule, i njegov dim iznosi od 1,2 – 1,5 m, u odnosu na dimljenje lule koja se koristila u zapadnim zemljama.
Posuda na čibuku u kojoj se stavlja duvan je uglavnom glinena i obavezna ukrašena. Ovakva vrsta lule je u današnje vreme postala antikvitet. Ranije se dosta vremena trošilo u izradi čibuka i za njihovo ukrašavanje, posebno u Turskoj i na Srednjem Istoku.
Danas su čibuke na tim prostorima zamenile nargile, a sami čibuci su postali deo ukrasa skoro svakog doma. Čibuci su se, sem u Turskoj intenzivno koristili i u Iranu i Kini, tako je poznata i tzv. kineska opijumska lula. U Severnoj Africi su korišćene lule, koje su bile slične čibuku, a služile su samo za hašiš.