Pridev „berićetan“ je nastao od reči arapskog porekla – baraka i turske reči bereket, u našem jeziku se vodi kao turcizam i veoma se često javlja u svakodnevnom govoru.
U prevodu ima dosta značenja, kao što su – plodan, rodan, bogat, unosan, srećan, koristan, uspešan. Među narodom se koristi i u iskazivanju blagoslova.
Ovaj izraz, odnosno pridev se najčešće susreće kod starijih naraštaja, ima ga i u narodnim epskim pesmama, zastupljen je i u raznim zdravicama i čestitkama. Kao imenica – „berićet“ označava dobru i rodnu godinu, izobilje i uspeh. U poljoprivredi se često susreće – „berićetan rod“, što označava dobar prinos i plodnu godinu, u sportu srećemo na rečenicu „srećan i berićetan početak takmičenja“, u finansijama i ekonomiji se kaže na kraju godinu, ukoliko je prethodna bila uspešna – „berićetna godina“. Povodom skoro svih praznika, u čestitkama se pominje – „Želim vam srećnu i berićetnu godinu…“, na svadbama – „Srećan i berićetan brak sa dosta potomaka…“ itd…
U raznim krajevima naših prostora, svako selo ima razne običaje, vezane za berićet. Na primer, u Rumi, tradicionalno, 20. juna, devojke obučene u najsvečaniju nošnju (bele duge haljine u vidu narodne nošnje) zajedno sa venčićem od cveća na glavi, obilaze domove i razne ustanove, pevaju i uz pesmu žele sreću, uspeh, zdravlje i svaki berićet.
U selu Gornji Striževac, u okolini Babušnice, postoji drevni običaj jahanja neosedlanih konja na Todorovu subotu, koji po verovanju prizivaju proleće i berićet. Ovaj običaj je dosta star, a prema legendi, u selu Gornji Striževac se nekada pojavljivalo mitsko biće (pola čovek – pola konj), koje je noću odvodilo mlade i neudate devojke. Mladići iz sela, kako bi sprečili nestajanje devojaka, izvodili su na Todorovu subotu svoje konje iz štala posle zime i jahali ih selom, kako bi sačuvali devojke od pomenutih nemani.
Kod pravoslavaca se za Božić tradicionalno pravi česnica, koja predstavlja, možda, najveći znak berićeta. Pravljenje česnice se razlikuje, od kraja do kraja. Neki je prave u vidu pogače, Vojvođani je prave u vidu slatke pite od kora, ali svakako isto je to što se u nju stavlja novčić, koji upravo označava sreću, zdravlje i berićet. Česnicu domaćica pravi rano izjutra, na dan Božića, u nju stavlja metalni novčić, koji je simbol berićeta i sreće tokom čitave godine. Posle Božićnog porodičnog ručka, ukućani lome česnicu, i traže kod koga je novčić pripao. Kada izvuku novčić, najčešće ga stavljaju uz ikonu ili lepe na plafon. Ovaj novčić označava berićet za čitavu porodicu, a najviše za onoga u čijim rukama se našao.
