Avanica je termin turskog porekla, a prevodi se kao: zlikovac, bitanga, nitkov, bezobraznik, hulja i slično. U srpskom jeziku se ređe koristi, s’ tim što se može sresti u nekim domaćim crtanim filmovima, a pojam je posebno poznat u pesmi “ženidba vrapca Podunavca”.
Kao pojam, avanica se upotrebljava za osobu koja nema karaktera, kao i za onog koji često može biti zao, tj. zločinac. Ovakve osobe su uglavnom beskrupulozne, podmukle, pakosne i sličnih karakternih osobina.
Kao što je već pomenuto, na ovaj termin se nailazi i u narodnoj pesmi „Ženidba vrapca Podunavca“, u kojoj se vrabac poistovećuje sa svim gore pomenutim osobinama. Ovu pesmu obrađuju učenici u nižim razredima osnovne škole, najčešće je to prvi razred osnovnog obrazovanja.
Vrabac se u ovoj pesmi sprema za ženidbu, a za kuma uzima tzv. “svraku dugačkoga repa”, za prikumka – “ticu ševrljugu”, za starog svata – “iz osoja žunju”, za devera – “ticu lastavicu”. Deo u kome se pominje avanica je: “Tiho jaš’te, tiho bjesedite, doleteće kobac avanica, odvesti će sjenicu djevojku. Još su oni u riječi bili, zaleće se kobac avanica i odvede sjenicu djevojku, svi svatovi u trn pobjegoše, đuvegija u prosenu slamu, a kum svraka na vrh trna čuči.” Ova pesma je šaljivog tonaliteta, a takođe je i puna arhaizma, a deci se ova pesma objašnjava na što lakši način: da je vrabac hteo da se ženi, ali dok je sa svatovima vodio devojku, doleteo je kobac i oteo ju je.
