Aspida je pojam grčkog porekla, i pripada grupi slenga u retorici, u kojem označava zlu i opaku žensku osobu, tzv. karakondžulu, rospiju i oštrokonđu. Takođe, pomenuti termin se koristi i u zoologiji, u kojoj označava i vrstu zmije otrovnice (tzv. „egipatska naočarka“).
U žargonskom govoru, aspida se izjednačava, kao što je već pomenuto, sa karakondžulom. U osnovi, karakondžule su ženskog roda, izuzev kod Grka kod kojih su bile muškog roda. Mitologija kaže da se karakondžule kreću samo noću i boje se sunca. Imaju duge nokte, babsko lice, naborano, rogove i oštre zube. Aspide označavaju simbol zla, samim tim što zmija predstavlja simbol satane. Zmija je, pak, poslužila kao oružje satani, kada je satana slagao Evu i nagovorio je na greh. Zmija je po Bibliji jedina životinja na zemlji, nad kojom je Bog izrekao prokletstvo.
U zoologiji, zmije otrovnice u sebi imaju posebne sisteme na osnovu kojih se proizvode otrovi i pripadaju grupi fenerotoksičnih životinja. Na Balkanu postoji više vrsta zmija otrovnica, koje pripadaju porodici ljutica (Viperiadae, lat.) i to:
- šarka (Vipera berus, lat.),
- planinska šarka (Vipera ursinii macrops, lat.) i
- poskok (Vipera ammodytes, lat.).
Zmije koje pripadaju porodici ljutica su rasprostranjene po Evropi, Aziji, Africi, Severnoj i Južnoj Americi, dok ih u Australiji nema. Takođe, ljutice ne žive ni na području Antarktika, jer je tamo prehladno. Porodica ljutica ima oko 230 vrsta i deli se na četiri grupe, od kojih su najpoznatije dve grupe – Viperinae (prave ljutice) i Crotaliniae (jamičarke).
U grupu pravih ljutica spadaju evropske, azijske i afričke ljutice, gde su glavni predstavnici – čegrtuše i kopljoglavke. Za sve vrste ljutica, akcenat se stavlja na njihove otrovne žlezde i zube. Zubi su im oblika igle, u čijoj se unutrašnjosti nalazi kanal, a na vrhu je mali procep kroz koji izlazi otrov. Kada nisu u upotrebi, zubi su savijeni unazad, gde su smešteni u posebnom naboru sluznice. Kada zmija pušta otrov, zubi se ispravljaju.
Najveće zube ima vrsta gabonske ljutice – Bitis gabonica, koja je nastanjena u Africi. Najveća evropska otrovnica je poskok (Vipera ammodytes, lat.). Boja tela im je različita, u zavisnosti gde je nastanjena, i ide od sive do crvenkasto smeđe. Veličine ženke poskoka je oko 60 cm, a mužjaci mogu porasti i do 1 m.
