Arbitar predstavlja pojam latinskog porekla, nastao od latinskog glagola arbitrari, što u prevodu znači – presuđivati u ulozi izabranog sudije. Samim tim, arbitar je sinonim za sudiju ili najmerodavniju osobu u raznim spornim pitanjima, u bilo kojoj oblasti društva (umetnost, moda, sport, književnost itd.).
U kolokvijalnom govoru se za arbitara kaže i da je tzv. arbiter elegantiarum, odnosno – nosilac elegancije, otmenosti, ponašanja i ukusa, ili pak – njegov posrednik.
Početkom XIX veka, funkciju arbitara vršila su razna tela ili pojedinci (vladari, stručnjaci sa ugledom, sudije, diplomate, arbitražni tribunali, odnosno – nezavisni stručnjaci itd.).
Arbitar je izraz koji se tumači na razne načine, u zavisnosti od samog konteksta. Tako je u ekonomiji arbitraža: devizno – valutna radnja, prema kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu, praćenjem utvrđenog kursa za obe valute. Politika arbitražu predstavlja kao radnju kojom države koje su u zavadi rešavaju spor, pomoću komisije, jer drugačije ne mogu da ga reše. U toj komisiji su predstavnici zavađenih strana koji donose odluku posle iznošenja stavova obe zavađene strane.
Arbitražni sud
Arbitražni sud čine jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri ili preko tri arbitara (arbitražno veće). Bitno je istaći, da ako je u pitanju arbitražno veće, broj arbitara mora da bude neparan. Sam broj arbitara u arbitražnom sudu određuju stranke, koje sporazumno određuju i postupak imenovanja arbitara.
Arbitar može postati svako poslovno lice, nevezano kojoj državi pripada. Bitno je samo da ispunjava sva svojstva koja zahtevaju stranke. Važno je istaći da arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan. Takođe, uređen je i postupak njegovog izuzeća što prati i prestanak funkcije, ukoliko ne ispunjava svojstva, kada se imenuje novi arbitar.
Arbitražni sud je taj koji donosi konačnu odluku, sa kojom odlučuje o svim zahtevima stranaka. Arbitražna odluka se donosi napismeno, posle zasedanja na kojem su prisutni svi arbitri. Sedište stalnog arbitražnog suda se nalazi u Hagu.
