Antropogeno (anthropogenic, engl.) je termin grčkog porekla, nastao od dve reči: antropos (čovek) i logos (nauka), a od pomenutih reči je izveden pridev – antropogeno i on se upotrebljava za razvijanje čovečanstva, za ona delovanja koja su nastala posredstvom čoveka.
U širem smislu, antropologija podrazumeva sve discipline koje se bave ljudskim društvom sa različitih aspekata (bioloških, društvenih, lingvističkih). Osnovnu karakteristiku antropologije čini uloga koju ona ima u poređenju raznih kultura. Antropologija se ka nauka u manjoj meri bazira na pojedincu, već su istraživanja antropologije usmerena ka grupama ili društvima.
Termin “antropogeni procesi” se koristi u slučajevima kada se izražava nešto vezano za čovečanstvo, odnosno nešto što je uticalo na razvoj čovečanstva.
Antropogeni faktori promene klimatskih uslova pripadaju naučnom terminu koji se vezuje za sva stanja u prirodi (uglavnom negativna), koja su preinačena pod ljudskim delovanjem i lošim upravljanjem. Antropogeni faktori zemljišta obuhvataju sve negativne efekte koji se odnose na životnu sredinu, a posledica su ljudskih aktivnosti. Oni mogu biti: posredni i neposredni.
U antropogeno delovanje na erozione procese spada krčenje, kao i uništavanje šuma, intezivno stočarstvo, nekontrolisana industrijalizacija i urbanizacija, otvaranje kamenoloma koje nije planirano itd. Procesi erozije mogu u velikoj meri da antropogenim uticajima na životnu sredinu, dovedu do degradacije zemljišta. Sam taj proces može ići brzo, ali su zato posledice jako velike i dugotrajne, jer činjenica je da je za obnovu površinskog sloja zemljišta od 2,5 cm potrebno od 200 – 1000 godina.
Antropogeno tlo je takva vrsta tla koje je nastalo delovanjem ljudi, a antropogeno globalno zagrevanje je ono zagrevanje koje je nastalo usled raznih faktora pod uticajem ljudi. Proces pod kojim nastaju antropogena tla se naziva antropogenizacija. Tako nastaju i visoko produktivna zemljišta – unošenjem različitih vrsta tla u već postojeće tlo se menjaju sastav i osobine tla i onda formiraju novi tipovi tla. Prema klasifikaciji zemljišta, u antropogena zemljišta spadaju: rigosol, hortisol i deposol. U antropogena hidromorfna zemljišta spadaju: rigolovano tresetno zemljište, pirinčana zemljišta i hidromeliorisano zemljište.
