Antiklimaks

Gradacija, odnosno vrhunac u retorici je figura nastala izborom reči i misli, kojima se pojačava ili smanjuje početna zamisao, odnosno, postupno pojačavanje ili slabljenje određene misli ili slike. Najviši stepen pomenute gradacije je klimaks, a najniži je – antiklimaks.

Antiklimaks pripada pojmu koji se upotrebljava u retorici i grčkog je porekla. Nastao je od grčke reči klimakx, što u bukvalnom prevodu znači – stepenice, odnosno u prenesenom značenju u retorici se prevodi kao – “postupnost u izražavanju”. Suprotan pojmu antiklimaksa je – klimaks.

Retorika pojam antiklimaksa definiše kao prelaženje od jače predstave na slabiju, tako da se prava postupnost i ne da primetiti. Na primer – “Ako smo veliki, veliki smo svuda, na prestolu, u palati, u kolibi”. Koristeći antiklimaks u retorici, uvek se misli na odeđeno opadanje, smanjenje misli od jače ka slabijoj.

U retorici se javlja i izraz – “semantički antiklimaks” i “sintaktički antiklimaks”. Semantički antiklimaks se svodi na silaženje od važnijih mišljenja ka manje važnim, dok se sintaktički antiklimaks svodi na prelaz prema kratkim sintagmama u govoru koje se javljaju nakon niza dužih delova u rečenicama.

U medicini je izraz klimaksa poznat kao stadijum hormonskog preokreta kod ženskih osoba u doba menopauze, koji je praćen tzv. valunzima, a pojam antiklimaksa na osnovu prethodno rečenog, predstavlja “prestanak stanja klimaksa”. Međutim, pojam antiklimaksa u medicini nije stručan, te se u ovom kontekstu i ne koristi, iako asocira na “nešto suprotno od klimaksa”.