Anoreksija (lat. Anorexia nervosa) je psihijatrijski poremećaj čije su karakteristike borba protiv gladi zbog neracionalnog straha od debljanja, “iskrivljena“ slika o sebi i svom telu, itd. Ozbiljnost bolesti se posmatra u odnosu na indeks telesne mase (Body mass index) pa je stanje alarmantno ukoliko je on manji od 16.
Zavisno od uzrasta u kom se javlja, može biti anoreksija novorođenčeta, anoreksija malog deteta i anoreksija mladalačkog doba. Na nastajanje ove bolesti utiču biološki, psihološki, socijalni i kulturni faktori.
Postoje četiri vrste anoreksije:
- Prava koja podrazumeva da osoba ne unosi dovoljno hrane;
- Selektivna koja se zasniva na unošenju hrane na koju je osoba navikla;
- Prividna znači da osoba unosi dovoljno hrane, ali drugima to deluje malo;
- Lažna se javlja u slučajevima kada osoba ne može da unese dovoljno hrane zbog izvesnih kongenitalnih anomalija.
Psihološki profil obolele/obolelog
Najčešće se javlja kod osoba koje imaju između 12 i 25 godina. One su odlični učenici, perfekcionisti, imaju nizak nivo samopoštovanja, osećaju se nedostojnim ljubavi, neprijatelski su nastrojeni prema roditeljima, najčešće majci, dok braću i sestre smatraju rivalima, itd. Uglavnom su ženskog pola, ali sve je veći broj muškaraca koji imaju ovaj problem (najviše pripadnika gej populacije). Prisutan je strah od seksualnosti i seksualne uloge pa ove osobe pokušavaju da zaustave fizički rast neuzimanjem hrane. Ipak, anoreksija je apel za pomoć, apel da se bude primećen i prihvaćen.
Razlozi za pojavu anoreksije
Okidajući događaji za razvoj anoreksije mogu biti: razvod roditelja, selidba, smrt člana porodice, rođenje brata ili sestre, osećaj usamljenosti, itd.
Sve počinje držanjem dijete sa ciljem da se dostigne idealna težina. Ideal lepote je obično iz sveta mode, tj. mršava manekenka. Ako devojka postigne željenu vitkost, a ne promeni loše mišljenje o sebi, ona postaje trajno nezadovoljna svojim životom.
Dijeta je praćenja iscrpljujućim vežbama i uzimanjem laksativa i drugih sredstava za izbacivanje vode iz organizma. Unos hrane se postepeno smanjuje dok se u potpunosti ne ukine. Anoreksičari se često žale na mučninu pre ili posle jela, porcije su im prevelike, hranu seku na sitne komadiće pa im obroci dugo traju, unose veliku količinu vode nakon obroka, suviše često peru zube i ispiraju usta, itd.
Negiraju da sa njima nešto nije u redu zbog čega burno reaguju kada su drugi zabrinuti za njih. Sve više imaju problema u socijalnim kontaktima, povlače se u sebe, napeti su i hipersenzitivni. Dok težina pada, oni se osećaju moćno i zadovoljno sobom.
Imaju visok nivo kortizola, hormona koji je povezan sa stresom, a nedostaju im serotonin i norepinefrin koji su povezani sa osećajem sreće. Metabolizam usporeno radi da bi skladištio energiju, a kada više nema šta da skladišti, organizam jede sam sebe.
Prema istraživanjima, u Velikoj Britaniji svaka 150-a tinejdžerka oboli od anoreksije pa se ona smatra vodećim uzrokom smrti u ovom uzrastu.
Neki od simptoma anoreksije
- Konstantno sabiranje kalorija i razmišljanje o hrani,
- Česta merenja i briga pri minimalnoj promeni težine,
- Zatvor,
- Anemija,
- Otečeni zglobovi,
- Žućkasta koža,
- Gubitak kose i zuba,
- Slabe kosti sklone prelomima,
- Izostanak menstruacije,
- Vrtoglavice,
- Hronična nesanica,
- Nizak krvni pritisak,
- Nepravilan rad srca
- Hladne ruke i stopala na sobnoj temperaturi, itd.
Posledice po zdravlje
- Anksioznost i depresija,
- Nedostatak energije,
- Slabo pamćenje,
- Usporeno razmišljanje, itd.
Anoreksija i bulimija
Postoje dva tipa anoreksije. Prvi je restriktivni i podrazumeva gladovanje i izbegavanje hrane za koju anoreksičar/ka veruje da goji. Drugi je bulimični tip koji obuhvata povremeno prejedanje i nasilno povraćanje. Kod osoba koje imaju bulimiju menstruacija ne izostaje i telesna težina je u granicama normale. Za razliku od anoreksičara koji potiskuju svoje nagone, bulimičari udovoljavaju sebi pa neretko imaju problema sa drogom, krađom, promiskuitetnim ponašanjem, itd.
Bulimičari se stide svoje bolesti i trude se da je sakriju, dok se anoreksičari njome ponose. Ona čini da se osećaju nadmoćno i da veruju da makar nad nečim imaju kontrolu.
Anoreksija kod dece
Najčešće se javlja kod dece koju roditelji preterano kontrolišu. Oni mnogo vremena posvećuju svom izgledu, kritikuju tuđe nesavršenosti, kao i nedostatke svoje dece. Određuju im šta, kada i kako da jedu. Da bi decu poštedeli mnogih problema, takvim roditeljima se preporučuje da posete lekara.
Lečenje
U najvećem broju slučajeva, hospitalizacija i psihoterapija su neophodne. Pored psihijatra, u lečenju bi trebali da budu uključeni ginekolozi, internisti i nutricionisti. Takođe je potrebno da porodica obolele osobe sarađuje kako bi se rešili emocionalni problemi koji su u pozadini bolesti. Pacijentu se neretko prepisuju antidepresivi, sredstva za jačanje apetita, vitamini, itd.
U 50% slučajeva dolazi do samoubistva, a smrt se može javiti i kao posledica gladovanja i neravnoteže elektrolita.
Pacijent prvenstveno mora da promeni navike u ishrani, da smanji fizičku aktivnost i da prestane da povraća. Trebao bi da se konsultuje sa nutricionistom da bi izabrao prave namirnice koje će mu pomoći da se vrati u normalu. Takođe se preporučuje razgovor sa osobom koja ima sličan problem.
Kada se težina popravi, potrebno je otkriti uzroke koji su doveli do ovog poremećaja. To je bolan proces koji zahteva strpljenje i posvećenost.
