Amfibija (Amphibia, lat.) je izraz grčkog porekla, potekao od dve grčke reči: amphi, koja u prevodu znači – okolo i reči bios, koja znači – život. Sam izraz se koristi i prevodi različito, ali u osnovi podrazumeva specifičnu vrstu i klasu vodozemskog opstanka. Pored toga ovaj izraz se može odnositi na kopnena vozila i letilice.
Kao kopneno vozilo, amfibija podrazumeva vozilo koje ima mogućnost kretanja i po kopnu i po vodi, dok kao letilica, amfibija podrazumeva pokretni objekat koji može uzletati i sletati kako na kopnenu, tako i na vodenu površinu.
Takođe, može se sresti i upotreba termina amfibije koji se odnosi na specijalnu vrstu aviona koji se sastoji od točkova i čamaca, te se tako lakše spušta na kopnene i na vodene površine.
Termin amfibije u zoologiji predstavlja sinonim za vodozemce, odnosno životinje koje žive na kopnenim i vodenim površinama (žabe i sl.).
U biljnom svetu, amfibija predstavlja specifičnu vrstu biljaka koja se nalazi takođe kako na kopnenim, tako i na vodenim površinama (ševar, rogoz i sl.).
Sinonim za amfibije su, ustvari – vodozemci koji se sastoje iz klase kopnenih i klase vodenih kičmenjaka. Larve vodozemaca se izlegu sa škrgama koje su spolja, ali tokom svog rasta one razvijaju i unutrašnje škrge, koje se kod većine zamenjuju plućima. Oni su sposobni da apsorbuju kiseonik direktno preko kože. Larve se razvijaju putem jaja, odnosno unutar jaja, gde se hrane žumancetom i ne izležu se dok ne dostignu veću, odraslu formu. Odrasli vodozemci imaju četiri uda sa četiri prsta na prednjem paru i pet na zadnjem.
Vodozemci koji su danas prisutni pripadaju potklasi – Lissamphibia i oni se dele na:
- beznogi vodozemci (gimnofioni) ili Apoda (Gimnophiones) gde spadaju cecilije, koje su najpoznatije u ovom redu,
- repati vodozemci ili Urodela (Caudata) gde spadaju – daždevnjak, mrmoljak, čpvečija ribica,
- bezrepi vodozemci (žabe) ili Anura (Batrachia, Salientia) gde spadaju – zelena žaba, krastava žaba, gatalinka.
